Falsifikovani sirevi, iako svojim ukusom i teksturom podsećaju na prave, često otkrivaju svoju nekvalitetnu strukturu kada se pažljivije analizira njihov sastav. Alternativne verzije topljenog sira često su u upotrebi u prehrambenoj industriji, motivisane njihovom ekonomičnošću, produženim rokom trajanja i lakoćom topljenja na povišenim temperaturama. Ove imitacije često se nalaze u manje kvalitetnim picerijama i restoranima brze hrane, u smrznutim obrocima i pojedinim grickalicama.
Veštački sirevi, često pridavani zbog svoje jeftinosti, često sadrže manje proteina i kalcijuma u poređenju sa prirodnim sirevima. Dodatno, imaju povećanu količinu soli, konzervansa i aditiva, čineći ih manje zdravim izborom. Neke od imitacija sira mogu imati visok sadržaj zasićenih masti i holesterola, štetnih po zdravlje srca. Osim nedefinisanih masnoća, skroba, boja i aroma, ovi proizvodi često sadrže i razne druge aditive, poput E407 (karagenan), E412 (guar guma) i E417 (tara guma), koji mogu uzrokovati probleme s varenjem i, u nekim slučajevima, ozbiljne bolesti.
Bitno je napomenuti da se pravi sir obično proizvodi isključivo od kravljeg, kozjeg ili ovčijeg mleka, zgrušavanjem belančevina u mleku pomoću sirila. Kvalitetan sir zahteva vrhunsko mleko, često neprerađeno ili nepasterizovano. Uz to, prisustvo korisnih bakterija, koje potiču od fermentacije mleka, dodatno doprinosi zdravstvenim benefitima. Ove karakteristike su često odsutne u zamenskim proizvodima.
Napredak u prepoznavanju kvalitetnog sira može se postići pažljivim čitanjem sastava na deklaraciji proizvoda. Sir u komadu često ima kratak spisak sastojaka, dok su alternativni sirevi u listićima, sir za picu i rendani proizvodi često kritični zbog svoje kompleksnije kompozicije, koja često uključuje nepoželjne dodatke.Stoga se preporučuje odabir sira u komadu kako biste bili sigurni u njegov sastav i kvalitet.
