Srbija se ističe kao zemlja s najviše radnih sati nedeljno, sa prosekom od 43 sata, dok istovremeno zauzima donje pozicije po broju neradnih dana zbog državnih i verskih praznika. Bosna i Hercegovina deli sličnu sudbinu, a ovi podaci osciliraju u zavisnosti od godine i veroispovesti pojedinaca.Građani Srbije obeležavaju praznike tokom 12 dana, međutim, ove godine su dva praznična dana pala u subotu, neradnom danu za većinu, dok je jedan bio Uskrs, koji se tradicionalno proslavlja nedeljom, rezultirajući praktično devet neradnih dana. Interesantno je da, ukoliko praznik u Srbiji padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana, ali se ovo pravilo ne primenjuje na subotu. Sve ovo precizno reguliše Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.
Neradni praznici u Srbiji obuhvataju Sretenje (Dan državnosti Srbije), Novu godinu, Praznik rada, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, prvi dan Božića i uskršnje praznike. Takođe, zaposleni imaju pravo na slobodne dane tokom verskih praznika – pravoslavci na prvi dan krsne slave, katolici na prvi dan Božića i dane uskršnjih praznika prema njihovom kalendaru, pripadnici islamske zajednice na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice imaju slobodan dan na prvi dan Jom Kipura.
Srbija takođe obeležava pet radnih praznika – Sveti Sava, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, Dan pobede, Vidovdan i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Sve zemlje regiona obeležavaju Nove godine, Međunarodni praznik rada, verske praznike, kao i dane državnosti i/ili nezavisnosti, ali postoje specifični praznici koji se ne obeležavaju u svim državama, kao što su Velika Gospa ili Dan Svih svetih, prisutni u Hrvatskoj i Sloveniji.Hrvatska ima nešto više neradnih dana od Srbije, sa 14 dana praznovanja. Građani Hrvatske koji slave Božić 7. januara imaju pravo na slobodan dan, dok osobe islamske veroispovesti imaju slobodne dane tokom Ramazanskog bajrama i Kurban bajrama. Jevreji takođe imaju slobodne dane na Roš Hašana i Jom Kipura. Slovenija obeležava 16 dana praznika godišnje, a ove godine je dodala Dan solidarnosti zbog velikih poplava.
Severna Makedonija obeležava 13 dana praznika za sve građane, a u zavisnosti od verske zajednice, pojedinci dobijaju dodatne slobodne dane. Nacionalnim manjinama je dodeljen još jedan dan praznika. Srbija ima 12 neradnih dana, slično kao i BiH, gde entiteti Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska, zajedno sa Brčko distriktom, imaju svoje zakone koji regulišu slobodne dane na nivou tog administrativnog područja, što dovodi do varijacija u broju neradnih dana.U globalnom kontekstu, prosečan broj plaćenih dana odsustva zbog državnih praznika u svetu iznosi 11,8, mada ima i šest država sa više od 20 neradnih dana, uglavnom u Aziji. Izuzetak je evropska mini-država San Marino, koja sa 20 dana državnih praznika jeste prva u Evropi. Hrvatska i Slovenija su u proseku imale po 13 neradnih dana 2022. godine, Makedonija 12, Srbija 11, a BiH 10.
Republika Srpska obeležava praznike za sve građane tokom sedam dana, a verski praznici uključuju pravoslavni i katolički Božić, Kurban-bajram, pravoslavni Uskrs, katolički Uskrs i Ramazanski bajram, pri čemu se svaki praznik slavi tokom dva dana. Osim toga, građani imaju pravo na plaćeno odsustvo po sopstvenom izboru do dva dana tokom godine, na dane svojih ostalih verskih praznika. Federalno ministarstvo rada i socijalne politike Bosne i Hercegovine propisuje sedam neradnih dana, uz dodatna tri ili pet dana tokom verskih praznika, u zavisnosti od veroispovesti građana.
