Doktor iz Britanskog Oza dr Michael Mosley dijeli naviku koja može zaustaviti debljanje, poboljšati zdravlje srca, pa čak i pomoći u smanjenju rizika od demencije. dr. Mosley je za BBC-jev podcast Just One Thing rekao da odlazak u krevet sat vremena ranije može imati ogroman pozitivan utjecaj na zdravlje.
Osim ovih efekata, navika može značajno smanjiti rizik od depresije, rekao je dr. Mosley. Objasnio je da obično ide na spavanje u 22 sata.
“Nekada mi je bilo pomalo dosadno, ali sam bio ohrabren saznanjem da je rano odlazak u krevet dobro za vaše srce, raspoloženje i čak može pomoći u prevenciji demencije”, rekao je on, prenosi Vales Online.
Rizici od depresije i prije spavanja
Istraživanja pokazuju da ljudi koji rano idu na spavanje imaju manje negativnih misli od onih koji idu kasnije, rekao je.
“Nedavna studija na više od 800.000 ljudi koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Harvard pokazala je da je rizik od depresije povezan s vremenom kada zaspimo. Na osnovu toga su zaključili da ljudi koji obično idu u krevet u 1 sat ujutro ako odu u krevet sat ranije Uspavljivanjem rizik od depresije se može smanjiti za 23%“, objašnjava on.
Doktor Mosli kaže da kada uđemo u dubok san, koji se često dešava kasno uveče, naša tela čiste toksine iz mozga. Dodao je: “Ovo je pokazano u fascinantnoj studiji sa Univerziteta u Bostonu, gdje su otkrili da tokom dubokog sna, talasi cerebrospinalne tečnosti koji okružuju mozak i kičmenu moždinu ispiru otpadne produkte nakupljene tokom dana.” On misli da bi to moglo pomoći. Objasni zašto su noćne ptice podložnije neurološkim i psihološkim problemima.
Dobar san je dobar za vaše srce
“Nedavna studija analizirala je navike spavanja više od 100.000 Britanaca i otkrila da su ljudi koji su išli u krevet između 22 i 23 sata imali 25% manje šanse da razviju srčane bolesti tokom pet godina od onih koji su otišli u krevet u ponoć ili kasnije uveče. . ……” napomenuo je dr. Mosley.
Spavanje značajno utiče na prehrambene navike
Profesorica Esra Tasali, koja je nedavno završila studiju o spavanju i unosu kalorija, rekla je da nutritivni uticaj nedostatka sna može biti značajan.
“Promatrali smo 80 ljudi koji su imali prekomjernu težinu i obično su spavali manje od 6,5 sati. Nismo im dali nikakve savjete o ishrani ili vježbanju, već smo ih nasumično rasporedili da ili nastave spavati kao i obično ili da spavaju više”, rekla je ona.
Napomenula je da ne moraju da evidentiraju unos hrane kako bi mogli da nastave sa svojim normalnim životom.
“Zanimljivo je da ako im produžimo san u prosjeku za 1,2 sata po noći, adekvatan san rezultirao je sagorevanjem 270 kalorija manje dnevno, što ima važne implikacije na regulaciju težine”, objasnio je Tasali.
Tasali tvrdi da će dugoročno, ako se održavaju ove zdrave navike spavanja, to dovesti do klinički značajnog gubitka težine uz unos samo 270 kalorija dnevno. Osim toga, ljudi koji više spavaju doživljavaju povećanu energiju: “Osjećaju se budnije i bolje su raspoloženi. Osjećaju se sretnije”, zaključio je Tasali.
