Najpopularnija dijeta u poslednje vrijeme je nordijska dijeta. Mnogi stručnjaci je smatraju jednom od najzdravijih načina ishrane. Jedan od zagovornika ovog režima ishrane je i gastroenterolog, profesor dr Vojislav Perišić, koji je u jednom intervjuu objasnio zašto je nordijska dijeta možda čak i bolja od dobro poznate mediteranske dijete.

Nedavno su objavljene studije koje sugerišu da je nordijska dijeta zdravija od mediteranske, a doktor Perišić je izneo svoje mišljenje o tome. U svom objašnjenju, osvrnuo se na ključne razlike između ove dve dijete, ali i na njihove sličnosti.

Razlika u masnoćama – ključna prednost nordijske dijete

Prema dr Perišiću, najveća razlika između mediteranske i nordijske dijete leži u vrsti masnoća koje se koriste u svakodnevnoj ishrani. Dok se u mediteranskoj dijeti oslanja na maslinovo ulje kao glavni izvor zdravih masti, nordijska dijeta preferira ulje uljane repice. Iako su ova dva ulja po sastavu vrlo slična jer oba sadrže omega-3 i omega-6 masne kiseline, ulje uljane repice je u nekim slučajevima pristupačnije i ima sličan zaštitni efekat na krvne sudove kao maslinovo ulje.

„Kvalitetne omega-3 i omega-6 masne kiseline imaju veliki uticaj na zdravlje krvnih sudova,“ rekao je dr Perišić, dodajući da je ključ u unosu ovih zdravih masti, a ne u preterivanju sa šećerom ili drugim nezdravim sastojcima.

Uticaj na izgled i zdravlje

Dr Perišić je takođe naglasio razlike u fizičkom izgledu i zdravlju ljudi koji tradicionalno prate ove dijete. Mediteranci su, prema njemu, često nižeg rasta i skloniji su da imaju nešto više kilograma, dok su Skandinavci, koji se drže nordijske dijete, obično vitkiji. Međutim, kada je reč o zdravstvenim problemima poput hipertenzije i srčanih udara, obe grupe su vrlo slične.

„Pogledajte ljude sa Mediterana, često su niži i imaju nešto veći stomak, dok su Skandinavci obično šlank. Ali po učestalosti hipertenzije i infarkta, oni su vrlo slični,“ rekao je dr Perišić. Iako postoji veza između tipa masnoća koje se konzumiraju i zdravlja krvnih sudova, profesor ističe da sama gojaznost ne mora nužno dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, posebno ako je umerena.

„Čovek može imati 10-15 kilograma viška i neće nužno imati ozbiljne zdravstvene probleme,“ naglasio je dr Perišić, što sugeriše da je ključ u vrsti namirnica koje se unose, a ne samo u telesnoj težini.

Ulje uljane repice – pristupačna i zdrava alternativa

Jedan od glavnih saveta koje je dr Perišić dao u vezi sa nordijskom dijetom je da se što češće koristi ulje uljane repice. On preporučuje da se ovo ulje koristi barem pet do šest puta nedeljno. Iako je nešto skuplje od suncokretovog ulja, ulje uljane repice je daleko zdravije i, prema njegovim rečima, dugoročno korisnije za organizam.

„Ulje uljane repice je kvalitetno, a nije toliko skupo kao maslinovo ulje,“ rekao je dr Perišić. Takođe, on naglašava da nije potrebno koristiti velike količine ulja kako bi hrana bila ukusna – dovoljno je dodati male količine koje će biti sasvim dovoljne za pripremu zdravih obroka.

Zdrave namirnice u nordijskoj i mediteranskoj ishrani

Kada je reč o namirnicama koje čine osnovu i nordijske i mediteranske dijete, dr Perišić je istakao nekoliko ključnih sastojaka. Jedan od njih je riba, koja se u obe dijete konzumira barem tri puta nedeljno. Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama koje su izuzetno važne za zdravlje srca i krvnih sudova.

Pored toga, integralne žitarice i ovsene pahuljice su redovno prisutne u jelovnicima ljudi sa Mediterana i Skandinavije. Ove namirnice su bogate vlaknima koja su ključna za zdravu probavu, a takođe pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Povrće je takođe neizostavan deo ovih dijeta, sa posebnim naglaskom na lisnato povrće poput zelene salate, rukole i radiča. Ove namirnice bogate su vitaminima, mineralima i vlaknima, a takođe doprinose osećaju sitosti.

„Dosta povrća koriste obe kuhinje,“ naglasio je dr Perišić. „Salate, zelena salata, rukola, radič, rotkvice, mladi luk – sve to se jede pre glavnih obroka kako bi organizam dobio neophodna vlakna i masne kiseline koje štite zdravlje.“

Zaključak:

Nordijska dijeta, baš kao i mediteranska, pruža brojne zdravstvene koristi. Iako se razlikuju u tipu ulja koje koriste, obe dijete promovišu unos zdravih masnoća, ribe, integralnih žitarica i povrća. Prema dr Perišiću, ključ za zdravlje leži u umerenosti i kvalitetu namirnica koje unosimo. Ulje uljane repice, riba, integralne žitarice i povrće čine osnovu oba načina ishrane, a pravilna upotreba ovih namirnica može značajno poboljšati opšte zdravlje i dugovečnost.

Preporučujemo