Lazar Pajazitović, 35-godišnji Beograđanin, rođen kao Samir Pajazitović u običnoj islamskoj porodici, odrastao je okružen islamskim običajima i vrednostima. Međutim, kako je sazrevao, primetio je da se ne može potpuno identifikovati s tim vrednostima, što ga je navelo na duboku unutarnju transformaciju. S vremenom je otkrio svoje korene i shvatio da se mnogo bolje oseća u crkvi nego u džamiji, što ga je navelo na promenu vere i prelazak u pravoslavlje.
Iako mu je porodica tokom njegovog detinjstva izbegavala razgovor o poreklu, Lazar je osećao sve jaču potrebu da istraži svoju prošlost kako je stariji postajao. Njegovo istraživanje, kako on to naziva, bila je unutarnja borba koja se kasnije proširila na istraživanje njegovih korena. Tokom godina traganja, Lazar se suočavao s brojnim izazovima i preprekama, ali njegova odlučnost nije popuštala. Odlučio je da istraži svoje poreklo i sazna više o svojim korenima.
“Od rođenja sam bio musliman. Međutim, kako sam stariji postajao, primetio sam da me više privlači crkva i manastiri nego džamije, i nisam ulazio u džamije. Osećao sam tu privlačnost sve dok pre 15-ak godina nisam otišao s prijateljima u jedan pravoslavni manastir. Tamo smo dali imena za molitvu za zdravlje tokom liturgije. Tada sam rekao da sam Samir. Mati manastira primetila je to i pitala me ko sam. Odgovorio sam, a ona mi je rekla da nisam pravoslavne vere, ali da to nije problem jer veruje da ću promeniti veru kroz nekoliko godina,” seća se Lazar.
Iako tada nije mnogo razmišljao o promeni vere, tokom narednih pet godina, Lazar je počeo istraživati svoje poreklo. Prisilio ga je na pitanje da li bi trebalo promeniti stvari onakve kakve jesu ili saznati više o svojim korenima. Odlučio se za drugu opciju.
“Na početku sam se plašio onoga što bih mogao saznati o sebi i svojoj porodici. Bio sam odlučan da saznam više i razumem zašto sam drugačiji. Na tom putu naišao sam na mnoge prepreke i ponekad sam hteo odustati. Ali, sreća mi se osmehnula kada sam pročitao članak o poreklu nekih poznatih ljudi iz Bosne i Hrvatske, među kojima je bio i Ejup Ganić, dedin brat, koji je, kako je članak navodio, poreklom Mrnjavčević. To mi je dalo novi podstrek za nastavak istraživanja,” objašnjava Lazar.
U to vreme, Lazar je doživeo i značajan san koji ga je jasno usmerio prema promeni vere. Tada je otišao u crkvu Vavedenje Presvete Bogorodice u Vrbasu, gde je predstavio svoju želju svešteniku. Prvo je naišao na čuđenje, ali da bi izbegao ishitrenu odluku, sveštenik mu je dao knjige za čitanje i nedelju dana da razmisli. Lazar nije oklevao ni trenutka, i deset godina pre toga vratio se svojoj veri.
Njegova deca, kao i njegov brat, takođe su prihvatili pravoslavlje. Njegov rođeni brat Amir, nedelju dana nakon Lazarevog krštenja, primio je pravoslavnu veru i dobio ime Đorđe. Lazar je zahvalan na podršci i srećan što je mogao ispraviti nepravdu koja je zadesila njegovu porodicu. On planira vaspitavati svoje potomke u skladu s pravoslavljem i istraživati svoje korene kako bi razumeo svoju prošlost i identitet. Lazar Pajazitović svojom pričom o promeni vere postaje inspiracija i primer unutarnje borbe za istinu i svoj identitet.
