Životna priča pevačice Aleksandre Bursać obiluje velikim tragedijama koje su započele kada je imala samo tri godine. Tada je izgubila oca, a ta sudbonosna 1995. godina ostala je urezana u njen pamćenje.Njen otac, Nikola, ranjen je tokom ratnih dešavanja u operaciji Oluja. Majka Dušica je dobila vest o njegovom ranjavanju, da bi nakon kratkog vremena saznala da je Nikola podlegao povredama u bolnici u Beogradu.
“Imao je samo 28 godina! Živeli smo u Beogradu, ja sam ostala tu sa mamom, a on se malo pre rata vratio u Knin. Kad je sve počelo, dobrovoljno se prijavio da brani ljude s kojima je odrastao i svoje selo Plavno. Nažalost, napali su ih u toku noći i tati je prošao metak kroz glavu i zaglavio se u mozgu. I njegovog najboljeg druga su ranili, ali je on, hvala bogu, preživeo, dok je tata bio smrtno ranjen. Još uvek sanjam taj prizor.” Helikopterom su ih prevezli u bolnicu u Beogradu. Mama je sve vreme bila uz tatu, a on je preminuo 11. septembra 1991. godine. Sećam se kad su mami javili da je tata ranjen, iako sam imala samo dve i po godine. Bila sam napolju, mamu je to baš potreslo”, prenosi Aleksandra za Story.rs.
“Tako mala, bila sam mami najveća podrška i najviše sam je tešila, jer su svi njeni sa Kosova i Metohije i nisu odmah bili sa nama, ali je kasnije došla baka. U Beogradu je živela tatina familija. Uz nas je bio i moj pokojni stric Milorad, koji mi je mnogo pomagao”, ispričala je Aleksandra za “Informer” svojevremeno.Život Aleksandre dodatno je obeležila tragedija šest godina nakon očeve smrti. Njen ujak je krenuo u svoj stan i više se nikada nije vratio, ostavljajući porodicu u neizvesnosti. Aleksandrina majka je, uzaludno pokušavajući saznati o bratu, godinama palila sveću za njega, ali sudbina ujaka ostala je nepoznata.
