Stvarna priča koja se desila na Кosovu i Metohiji za vreme episkopa raško-prizrenskog Pavla, kasnijeg patrijarha Srpske pravoslavne crkve, svedoči o izuzetno teškim ekonomskim i životnim uslovima koji su uticali na odluke ljudi na ovom području.Ova potresna priča prati Srpkinju iz Peći, majku dvoje dece, koja se suočila s izuzetno teškom odlukom da abortira treće dete koje je tek bilo začeto.
U čekaonici ginekološke ordinacije, Srpkinja je, slušajući razgovor između lekara i druge žene, Albanke, saznala za dramatičnu situaciju. Albanka, majka šestoro dece, došla je s namerom da abortira sedmo dete. Ginekolog, takođe Albanac, bio je zaprepašćen njenom odlukom, reagujući burno i preteći da će o tome obavestiti hodžu.Bez reči, Albanka je napustila ordinaciju, a zatim je ušla Srpkinja. Kada je lekar zatražio instrumente za abortus, Srpkinja ga iznenadjujuće pitala zašto i nju nije pitao koliko dece ima. Lekar je hladno odgovorio da ga to ne zanima. Zatim je postavila pitanje zašto je nije pokušao odgovoriti da odustane od abortusa, a lekar joj je odgovorio da je došla svojom voljom i da on s tim nema ništa.
U ključnom trenutku, hrabro i s verom, ženi su se otvorile oči, te je izgovorila samouvereno: “Nećeš ga ubiti! Ja ću roditi jednog Miloša Obilića da spasemo Sveto Srpsko Кosovo!” S tim rečima, hrabra Srpkinja napustila je ordinaciju.Episkop Pavle saznaje za ovaj događaj i odlučuje da pronađe hrabru ženu i dovede je njemu. Odlučan u svojoj podršci, episkop Pavle izražava želju da krsti dete ako bude muško i da mu dodeli ime Miloš. Na kraju, Srpkinja je rodila dete, a episkop Pavle je ispunio svoje obećanje i krstio malenog Miloša, čija je priča postala simbol hrabrosti i vere u teškim vremenima.
