Marko Jurešić iz Busovače u Bosni i Hercegovini već godinama bere borovnice, a od ovog posla može zaraditi dovoljno da za mjesec dana kupi polovni automobil. Njegova priča, koju je objavio Srećko Stipović na svom YouTube kanalu, govori o nevjerovatnoj vrijednosti i potencijalu berbe šumskih plodova.
Marko se pita zašto mnogi ljudi bez posla ne žele raditi posao branja borovnica, od kojeg je on uspio izgraditi kuću, kupiti tri automobila i odgojiti četvoro djece. Borovnice su trenutno najcjenjenije šumsko voće, nikada ranije nisu stigle tako rano, niti su imale višu cijenu. Trenutno se kilogram borovnica prodaje za deset eura.
Srećko Stipović je proveo jedan dan s Markom na busovačkoj planini, gdje je pratio njegov rad i napore. Marko može dnevno nabrati i do sto kilograma borovnica kada radi grebenom. Nažalost, mnoge borovnice u šumama propadaju jer nema dovoljno ljudi koji ih beru.
Marko priča o cijenama koje mnogi smatraju visokima. Kada nekome kaže da kilogram borovnica košta 20 maraka, ljudi često komentiraju da je skupo. On ih izaziva da probaju nabrati kilogram na strmini na kojoj on radi, nakon čega bi sigurno promijenili mišljenje.
Ručno branje borovnica je težak posao i Marko često ima problema s leđima. Ponekad mora popiti lijekove prije branja. Ipak, usprkos poteškoćama, dnevno može nabrati i do 100 kilograma borovnica. Ako se borovnice prodaju po 20 maraka za kilogram, to znači da može zaraditi 2.000 maraka dnevno. Čak i ako je cijena 12 maraka po kilogramu, zarada je i dalje značajna.
Prije nekoliko godina, Marko je od zarade od branja borovnica uspio kupiti automobil, što samo potvrđuje isplativost ovog posla za one koji su spremni uložiti trud i rad.
– Sada sam kupio još jedan… onaj dole u potoku”, objašnjava.
– Koliki ti je vozni park?, pita Srećko.
– Tri auta.
– A nisi nigde zaposlen?
“Kakvi… Pa, evo, ovdje radim, sa šumskim proizvodima. Može se zaraditi. Samo ustaneš, budeš uporan i radiš”, kaže Marko koji dodaje da je ovo za njega i odmor.
“Meni paše. Em zaradim, em mi paše. Nema zagađenja, nema šefa… Berem i uživam. Ponesem nešto jesti i tako po čitav dan”, kaže on i dodaje da se ne bi zaposlio u nekoj firmi i da mu daju ogromne pare.
“Vidim i kuću si proširio”, kaže Srećko, a Marko dodaje, ne prestajući da radi: “Sve! Ja samo gradim”.
Prije nego što je počeo da bere, živio je kao podstanar. Razmišljao je čak da ode u Njemačku ili neku drugu zemlju. Međutim, već dugo mu to ne pada na pamet.
“Razmišljao sam da idem u Njemačku kada nisam imao ništa. Bio sam podstanar. Ali onda sam krenuo brati. I sada sam svoj gazda. Ustanem kada hoću, radim koliko hoću, odem kući kad hoću”.
U šumi često vidi i divlje životinje. Bude srna, ali i, kako kaže, poneki medo.
“Bude medo. Ali medo ode svojim putem… Borovnice beru mnogi iz ovog mjesta, pa i penzioneri. Imaju ljudi penziju, ali beru. Šta je njima ta penzija?! Dadnu za lijekove, kupe ulje… A ovo ovdje je džaba. Bereš koliko možeš, propašće svakako”, kaže on.
Marko će, kada prođe sezona borovnica, brati brusnice. Posla uvijek ima. Ne razumije zašto neki neće da rade.
“Ne znam što neće raditi, možda im je lakše kada nešto dobiju za džabe”, kaže Marko.
