Poruka o životnoj borbi Viktora Putića, dečaka sa retkim genetskim oboljenjem bulozne epidermolize, dolazi iz stana na Novom Beogradu. Ova hrabra porodica se suočava s izazovima svakodnevnog života, boreći se za sredstva potrebna za Viktorov tretman u SAD-u, gde nova terapija može olakšati njegove patnje. Nažalost, terapija još nije registrovana u EU, pa država ne može finansirati lečenje, ostavljajući porodicu da prikuplja dodatnih 100.000 evra.
Tekst pruža intiman uvid u porodični život, prikazujući dedu Tomislava, roditelje Milenu i oca Todor, te otkrivajući svakodnevne izazove s kojima se suočavaju. Viktor, poznat kao “dete-leptir,” ima telo prekriveno ranama, zahtevajući posebnu negu i pažnju.Majka Milena deli svoje iskustvo o Viktorevim problemima, poput problema sa ishranom, gde jedino tečna hrana dolazi u obzir. Takođe se govori o planiranoj operaciji u Salcburgu koja bi mu omogućila da konzumira pasiranu hranu.
Unatoč teškoćama, porodica pokazuje hrabrost i ljubav, a Viktora se opisuje kao ljubomornog na svog mlađeg brata, Todorа, koji je zdrav. Prikazuje se i nada koja se vezuje uz tretman u SAD-u, gde se koristi poseban gel sa kolagenom i herpes virusom kako bi se održala stabilnost kože.Dok maleni Viktor pokazuje znakove nevinosti, njegova majka Milena izražava zahvalnost za podršku, dok istovremeno svesno prolazi kroz muke koje su deo njihove svakodnevnice. Priča o Viktoru podseća nas na važnost humanosti i solidarnosti u suočavanju s teškoćama, čineći nas svesnima koliko malo može značiti da se pomogne onima koji se bore s ozbiljnim zdravstvenim izazovima.Tekst završava s pozivom na pomoć, podsećajući čitaoce da, iako možda ne mogu promeniti celu situaciju, svako malo delo podrške doprinosi olakšanju njihovog života.
