Supstanca koja je telu neophodna za funkcionisanje ćelija, proizvodnju hormona i vitamina D je holesterol, ali kada ga ima previše, može postati ozbiljan zdravstveni problem. Visok nivo lošeg holesterola (LDL) doprinosi stvaranju masnih naslaga u arterijama, što povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Najveća opasnost leži u tome što visoki holesterol često ne daje jasne simptome, pa mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju problem dok ne dođe do komplikacija. Ipak, postoje određeni znaci na telu koji mogu ukazivati na potrebu za lekarskom kontrolom.
Mogući znakovi visokog holesterola:
Otečene tetive, naročito oko skočnog zgloba – Visok holesterol može uzrokovati upalu tetiva i otečenost u predelu zglobova. Ova pojava se često viđa kod osoba koje imaju porodičnu hiperkolesterolemiju, genetsko stanje koje uzrokuje visoke nivoe LDL holesterola od rođenja.
Žućkaste kvržice ili mrlje na koži – Ove promene na koži, poznate kao ksantomi, javljaju se kada se holesterol nakuplja ispod površine kože. Mogu se pojaviti bilo gde na telu, ali su najčešće prisutne na laktovima, kolenima, rukama i stopalima.
Masne naslage na kapcima – Medicinski poznate kao ksantelazme, ove žućkaste naslage oko očiju mogu biti znak povišenog holesterola. Iako su bezopasne same po sebi, ukazuju na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Poteškoće sa erekcijom kod muškaraca – Holesterol može doprineti suženju krvnih sudova, uključujući i one u penisu, što može izazvati erektilnu disfunkciju. To može biti jedan od ranih znakova kardiovaskularnih problema uzrokovanih aterosklerozom.
Masne naslage na rožnici oka u obliku polumeseca – Ove naslage, poznate kao arcus senilis, mogu biti prisutne i kod starijih osoba kao deo prirodnog procesa starenja. Međutim, ako se pojave kod mlađih osoba, mogu ukazivati na visok nivo holesterola u krvi.
Kako se postavlja dijagnoza?
Iako su ovi simptomi mogući pokazatelji povišenog holesterola, jedini siguran način da saznate nivo holesterola u krvi jeste laboratorijsko testiranje. Krvni test, poznat kao lipidni profil, meri ukupni holesterol, LDL (loš holesterol), HDL (dobar holesterol) i trigliceride. Preporučuje se da osobe starije od 40 godina redovno kontrolišu nivo holesterola, posebno ako imaju dodatne faktore rizika, poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, gojaznosti ili porodične istorije srčanih oboljenja.
Kako smanjiti visok holesterol?
Ako su vam vrednosti holesterola povišene, lekar će vam preporučiti promene u načinu života i, ako je potrebno, terapiju lekovima. Evo nekoliko koraka koji mogu pomoći:
Zdrava ishrana – Smanjite unos zasićenih i trans masti, koje se nalaze u prerađenoj hrani, brzoj hrani i slatkišima. Umesto toga, konzumirajte više voća, povrća, integralnih žitarica, orašastih plodova i ribe bogate omega-3 masnim kiselinama.
Fizička aktivnost – Redovno vežbanje pomaže u povećanju nivoa HDL holesterola (dobrog holesterola) i smanjenju LDL holesterola i triglicerida.
Gubitak viška kilograma – Održavanje zdrave telesne težine može značajno smanjiti nivo lošeg holesterola i poboljšati opšte zdravlje.
Izbegavanje pušenja i alkohola – Pušenje snižava nivo dobrog holesterola i povećava rizik od srčanih bolesti, dok prekomerna konzumacija alkohola može povećati trigliceride.
Lekovi – U nekim slučajevima, lekar može preporučiti statine ili druge lekove za snižavanje holesterola ako promene načina života nisu dovoljne.
Zaključak
Visok holesterol je podmuklo stanje koje često ne daje jasne simptome, ali može ozbiljno ugroziti zdravlje. Ako primetite neke od mogućih znakova ili imate faktore rizika, važno je da se obratite lekaru i obavite testiranje. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i zdrave životne navike ključni su u kontroli nivoa holesterola i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.
