Neko vreme živim s čudnim problemom koji mi, osim nelagode, donosi i gomilu komičnih situacija. Moja gornja usna povremeno postane toliko otečena da izgleda kao da sam posetila nestručnog kozmetičara koji vežba ubrizgavanje filera u podrumu. Iz profila delujem kao prava “Instagram diva”, ali nisam – ja sam samo osoba s neobjašnjenim zdravstvenim problemom.
Sve je počelo jednog jutra. Probudila sam se, pogledala u ogledalo i primetila da je desna strana moje gornje usne blago naduta. Prvo što mi je palo na pamet bio je herpes – klasična priča. Kad imunitet padne, telo reaguje. Odmah sam posegnula za vitaminima i flasterima za herpes, uverena da će moj standardni protokol rešiti problem.
Variranje simptoma i prva sumnja
U narednim danima, veličina usne je oscilirala. Nekada bi bila primetno otečena, dok bi ponekad izgledala gotovo normalno. Bila sam ponosna što sam, kako sam mislila, “pobedila” herpes na vreme. Međutim, herpes se nikada nije pojavio.
Nakon nekoliko dana, cela usna je natekla toliko da je počela da se cepa, a pojavile su se i ranice. To su bile bolne pukotine slične onima koje se javljaju zimi kada zanemarimo labelo. Postalo je jasno da nije u pitanju herpes.
Potraga za odgovorima: Od lekara do lekara
Prva stanica bila je ordinacija lekara opšte prakse. Njegovo prvo pitanje – “Jeste li radili filere?” – dočekala sam sa smeškom, ali sam se ubrzo našla u neugodnoj situaciji. Ubeđivala sam ga da nikakvi fileri nisu u pitanju, dok me on uporno ispitivao. Konačno je zaključio da bi mogla biti alergija, ali budući da mi cela usna nije bila otečena, nije bio siguran. Poslao me je kod dermatologa.
Kod dermatologa – ponovo ista priča. Pitanje o filerima bilo je prvo, a zatim i proveravanje mogućih alergija. Nisam alergična na ništa, koliko znam. Dermatolog mi je prepipao usnu, pogledao je sa svih strana i dao kremu koju sam nanosila nekoliko dana.
Nažalost, krema nije pomogla. Ponovo sam posetila drugog dermatologa. On mi je, osim uobičajenih pitanja, spomenuo da bi problem mogao biti povezan s limfnim sudovima. Dao mi je preporuku za lekara koji bi mogao obaviti biopsiju usne i utvrditi o čemu se radi.
“Pakica” tokom pandemije
Dok sam se vozila autobusom ka lekaru za biopsiju, shvatila sam koliko je srećna okolnost što se sve ovo dešava tokom pandemije koronavirusa. Maske su bile obavezne, pa sam bez neprijatnosti mogla sakriti svoje otečene usne. Ljudi su mi često kroz šalu predlagali da “uradim” i donju usnu kako bi sve izgledalo simetrično. Devojke plaćaju stotine evra za ovakve usne, a ja sam ih “dobila” besplatno – barem delimično.
Ipak, nije mi bilo do šale. Želela sam nazad svoje normalne usne.
Biopsija i konačan zaključak
Lekar mi je uradio biopsiju. Mali deo tkiva s unutrašnje strane usne je uzet kako bi se izvršila analiza. Rezultati su stigli nakon nekoliko nedelja – limfni sudovi su normalni, nema ničeg malignog, ali lekari nisu mogli da odrede uzrok oticanja. Jedino objašnjenje koje sam dobila je da mi mišić iznad usne povremeno otiče iz nepoznatih razloga.
I tako, ostala sam s “dijagnozom” koju sam od milošte nazvala “patkica usna”. To je moj način da se našalim na sopstveni račun i lakše podnesem ovu frustrirajuću situaciju.
Šta dalje?
Iako nemam zvaničan odgovor na svoje stanje, naučila sam da se nosim s njim. Zahvalna sam što je situacija bezopasna, ali i dalje priželjkujem dan kada će moje usne izgledati onako kako bi trebalo – prirodno i normalno.
Moja priča je, u suštini, podsetnik da zdravlje ne treba uzimati zdravo za gotovo i da često moramo biti strpljivi dok tragamo za odgovorima. Ako ništa drugo, sada imam anegdotu koju mogu prepričavati godinama – i smejati se tome kako su me svi lekari ispitivali o filerima koje nikada nisam radila!
