Želja da pojede jednu običnu smokvu dovela je Vanju Gudca (43) do tragičnih posledica, koštavši ga normalnog života. Ova nesreća postala je povod za pravu bitku koju sada vodi zajedno sa svojom porodicom. Iako su svi doktori digli ruke od njega zbog nedostatka kiseonika u mozgu, Vanja je već 73 dana u komi, ali porodica ne odustaje od nade. Njegova majka, Vera Gudac, opisuje da je prvih 15 dana bilo prestrašno, s doktorima koji su prvobitno predviđali da neće preživeti, da bi nakon toga pitali kada će ga odvesti kući, kao da je postao tek komad nameštaja.
Vanja pokazuje blago reagovanje na određene zvukove, posebno na muziku, snimke i glasovne poruke. Tatjana Popović Naglić, članica porodice, ne odustaje od svakodnevnih poseta, puštanja pesama i slanja poruka podrške koje dobija od nepoznatih ljudi. Njegova porodica veruje da Vanji može pomoći ljudska podrška i stimulišući uticaji. Čak i nakon što su institucije odustale, oni se ne predaju.Brat Vanje, Vlado Naglić, ističe da svaki video ili slika koje Vanja dobije predstavljaju duševnu hranu i nadu u bolje sutra. Porodica apeluje na ljude da im šalju poruke podrške, čitanje priča ili jednostavne pozdrave, jer Vanja odlično reaguje na to, što predstavlja jedini način podrške koji mu trenutno mogu pružiti.
Marina Raguž, neurohirurg Kliničke bolnice Dubrava, potvrđuje da poruke mogu stimulisati mozak osoba u komi, a eksperimentalnom studijom je probudila oko 30 posto ispitanika koji su dostigli nivo svesti na kojem mogu komunicirati. Ipak, naglašava da scenariji u kojima se neko nakon dugog perioda iz kome sam od sebe probudi nisu česti, te da nedostaje dovoljno podataka za takve zdravstvene tvrdnje.Ova teška situacija postavlja ljude poput Vanje na marginu društva, a Raguž predlaže osnivanje neurorehabilitacijskog centra kako bi se omogućila adekvatna nega i sprovođenje eksperimentalnih metoda lečenja za ovu specifičnu populaciju.
