Uoči prolećnih praznika, kada sve više ljudi provodi vreme napolju, raste i rizik od ujeda krpelja. Ovi sitni paraziti najaktivniji su kada temperature porastu, a tada boravak u parkovima, šumama i na izletištima nosi potencijalnu opasnost po zdravlje. Zato je važno znati kako se zaštititi, šta preduzeti nakon povratka iz prirode i kako reagovati ako do ujeda ipak dođe.
Kako bi se rizik od ujeda krpelja sveo na minimum, preporučuje se adekvatna zaštita prilikom boravka u prirodi. Dr Milena Turubatović iz Doma zdravlja Savski venac savetuje nošenje svetle odeće koja pokriva telo, dubokih patika i dugih čarapa. Svetla garderoba olakšava uočavanje krpelja, dok zatvorena obuća i čarape štite delove tela koji su često u kontaktu s travom i žbunjem.
Po povratku iz prirode, preporučuje se detaljan pregled tela. Posebnu pažnju treba obratiti na mesta gde se krpelji najčešće skrivaju – vrat, pazuhe, teme glave, iza kolena i u pregibima laktova. Pregled treba da bude temeljit i spor, najbolje uz pomoć ogledala ili druge osobe.
-
Ne dirajte krpelja sami
Ako primetite krpelja na koži, važno je da ga ne uklanjate sami. Dr Turubatović upozorava da nestručno skidanje krpelja može značajno povećati rizik od infekcije. Uklanjanje kod kuće, naročito upotrebom neprikladnih sredstava kao što su alkohol, benzin, aceton ili ulje, ne samo da nije delotvorno, već može izazvati dodatne komplikacije.
Kada se krpelj tretira ovakvim sredstvima, on može ispustiti sadržaj svog digestivnog sistema u krvotok domaćina, čime se povećava mogućnost prenosa bakterija koje izazivaju bolesti poput lajmske borelioze. Zbog toga je najbezbednije da se odmah obratite najbližem Domu zdravlja, gde će stručno lice uz odgovarajući alat i tehniku ukloniti krpelja.
-
Mogućnost laboratorijske analize
U pojedinim slučajevima, moguće je da se uklonjeni krpelj odnese na laboratorijsku analizu kako bi se proverilo da li je bio nosilac bakterije Borrelia burgdorferi, koja uzrokuje lajmsku bolest. Dr Turubatović objašnjava da je za ovu analizu neophodno sačuvati krpelja u fiziološkom rastvoru ili običnoj vodi do dolaska u laboratoriju.
Ova praksa omogućava ranu dijagnostiku i, ukoliko se pokaže da je krpelj zaražen, lekar može preventivno uključiti terapiju. Ipak, analiza krpelja nije obavezna u svakom slučaju, već se procenjuje individualno, u zavisnosti od okolnosti ujeda i potencijalnih simptoma kod pacijenta.
-
Praćenje simptoma nakon ujeda
I nakon pravilnog uklanjanja krpelja, savetuje se pažljivo praćenje mesta ujeda. Prvih mesec dana nakon incidenta posebno su važni, jer se simptomi infekcije ne pojavljuju uvek odmah. Prvi znak upozorenja može biti crvenilo koje se širi i koje je veće od uobičajenog otoka nakon ujeda komarca. Takvo crvenilo često ima izgled koncentričnog prstena, što je tipičan znak lajmske bolesti.
Pored kožnih promena, važno je obratiti pažnju na opšte simptome poput povišene temperature, malaksalosti, bolova u mišićima i zglobovima, kao i moguće neurološke tegobe. Ovi znaci mogu ukazivati na sistemsku infekciju i zahtevaju hitnu medicinsku procenu i, po potrebi, dodatne analize i terapiju.
Preventiva, pravovremena reakcija i edukacija su ključni faktori u borbi protiv bolesti koje krpelji mogu preneti. Redovno informisanje o aktuelnim preporukama i rizicima, kao i odgovorno ponašanje prilikom boravka u prirodi, mogu u velikoj meri doprineti očuvanju zdravlja i bezbrižnom uživanju na otvorenom.
