Imate li problema sa krvnim pritiskom? Da li znate koja je razlika između visokog i niskog krvnog pritiska? Dok se visoki krvni pritisak često naziva “tihim ubicom” zbog opasnosti koje nosi po zdravlje, nizak krvni pritisak, ili hipotenzija, obično se ne shvata dovoljno ozbiljno. Međutim, i nizak pritisak može uzrokovati značajne tegobe i uticati na kvalitet života, upozorava dr Ivana Petrović, kardiolog.
Ona objašnjava kako temperaturne oscilacije, atmosferski pritisak i drugi faktori mogu uticati na zdravlje, kao i razlike između različitih tipova niskog pritiska. Takođe, naglašava važnost pravilne dijagnostike i tretmana u zavisnosti od uzroka hipotenzije.
Uticaj vremenskih uslova na pritisak
“Kao što je jedan američki klimatolog rekao, atmosfera je okean vazduha, a na njegovom dnu živi čovek,” kaže dr Petrović. Ona ističe da vremenski uslovi – poput promjena atmosferskog pritiska, temperature, vlažnosti vazduha i Sunčevih zraka – imaju veliki uticaj na naše zdravlje.
“Često se dešava da se ujutru probudite bez energije, neraspoloženi, i znate da vam je pritisak nizak. Ipak, okolina obično reaguje s rečenicom: ‘Baš te briga, živećeš sto godina.’ Međutim, nije baš tako jednostavno,” ističe doktorka.
Iako nizak pritisak ne nosi iste opasnosti kao hipertenzija, može izazvati ozbiljne tegobe koje utiču na svakodnevni život i produktivnost, poput vrtoglavice, slabosti, pa čak i gubitka svesti.
Vrste niskog pritiska i njihovi uzroci
Dr Petrović objašnjava da postoji nekoliko vrsta hipotenzije, od kojih svaka ima različite uzroke i zahteva specifičan pristup.
1. Primarna hipotenzija
Primarna hipotenzija javlja se kod zdravih ljudi i obično nema prepoznatljiv uzrok. “Ovo je stanje koje traje jedan do dva dana, uzrokovano promenama u organizmu ili vremenskim uslovima, a zatim prolazi samo od sebe,” kaže dr Petrović. Iako nije opasno, može izazvati simptome poput umora, slabosti i osećaja bezvoljnosti.
2. Sekundarna hipotenzija
Sekundarna hipotenzija ima jasne uzroke, koji su najčešće povezani sa zdravstvenim problemima. “Ova vrsta niskog pritiska izazvana je bolestima poput dijabetesa, bolesti štitne žlezde, anemije, infekcija, dehidratacije ili krvarenja,” objašnjava dr Petrović. Kod sekundarne hipotenzije, važno je najpre lečiti osnovni problem, jer simptomi neće nestati dok se osnovni uzrok ne eliminiše.
3. Posturalna hipotenzija
Ova vrsta hipotenzije poznata je i kao ortostatska hipotenzija i javlja se prilikom naglog ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja. “Simptomi uključuju vrtoglavicu, osećaj slabosti i povremeno gubitak svesti,” kaže doktorka. Ovo stanje je često kod starijih osoba i može biti uzrokovano dehidracijom ili uzimanjem određenih lekova.
4. Postprandijalna hipotenzija
Ova vrsta hipotenzije javlja se nakon obilnog obroka. “Nakon što pojedete veliku količinu hrane, krv se usmerava ka probavnom sistemu, što može dovesti do pada pritiska,” objašnjava dr Petrović. Ovo stanje se može regulisati izbegavanjem preobilnih obroka i ravnomernim rasporedom obroka tokom dana.
Kada nizak pritisak postaje problem?
Postoji debata među stručnjacima o tome da li nizak pritisak treba smatrati bolešću. “Jedni smatraju da je hipotenzija ozbiljno zdravstveno stanje, dok drugi veruju da je to samo privremeni problem,” kaže dr Petrović. Bez obzira na mišljenje, činjenica je da simptomi niskog pritiska mogu značajno narušiti kvalitet života, posebno ako su učestali ili intenzivni.
Kako se tretira nizak pritisak?
Terapija za nizak pritisak zavisi od njegovog uzroka. Kod primarne hipotenzije, problem se obično rešava promjenama u načinu života, dok sekundarna hipotenzija zahteva lečenje osnovne bolesti. Evo nekoliko preporuka koje mogu pomoći:
1. Ishrana i hidratacija
Unosite više tečnosti, posebno mineralne vode s natrijumom.
Jedite redovne, uravnotežene obroke.
Izbegavajte obilne obroke koji mogu izazvati postprandijalnu hipotenziju.
2. Fizička aktivnost
Redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju i može pomoći u regulaciji pritiska.
Izbegavajte naglo ustajanje iz kreveta – umesto toga, ustanite polako, uz kratko sedenje na ivici kreveta.
3. San i odmor
Osigurajte sebi dovoljno kvalitetnog sna svake noći.
Redovni raspored spavanja može pomoći u stabilizaciji krvnog pritiska.
4. Lečenje osnovnih stanja
Kod sekundarne hipotenzije, lečenje osnovne bolesti (poput dijabetesa ili problema sa štitnom žlezdom) ključno je za ublažavanje simptoma.
Zaključak
Nizak krvni pritisak nije stanje koje treba zanemariti, jer može značajno uticati na kvalitet života, naročito ako su simptomi intenzivni i učestali. Prepoznavanje vrste hipotenzije ključno je za odabir pravog pristupa – dok se primarna hipotenzija često rešava promenama u načinu života, sekundarna zahteva fokus na osnovni zdravstveni problem.
Uz odgovarajuću ishranu, hidrataciju, fizičku aktivnost i pažnju prema signalu tela, mnogi simptomi niskog pritiska mogu se uspešno kontrolisati. Kao što dr Petrović ističe, zdravlje je uvek rezultat ravnoteže i brige o svom organizmu, bez obzira na to da li se radi o visokom ili niskom pritisku.
