Ozbiljno, ali često zanemareno stanje koje može imati opasne posledice po zdravlje je periferna arterijska bolest (PAB). U ranim fazama simptomi mogu činiti bezopasnim, ovo stanje može brzo napredovati do ozbiljnih komplikacija, uključujući trombozu i, u najtežim slučajevima, gangrenu, što često zahteva amputaciju ekstremiteta.
PAB nastaje kada se arterije koje snabdevaju noge krvlju suze ili blokiraju. Najčešći uzrok ovog stanja je nakupljanje masnoće i plakova na zidovima arterija, što ograničava protok krvi. Ovaj proces, poznat kao ateroskleroza, dovodi do smanjenog dotoka kiseonika i hranljivih materija u tkiva nogu, što može uzrokovati bol, slabost i grčeve. Nažalost, zbog suptilnosti početnih simptoma, mnogi ljudi ne prepoznaju problem na vreme.
Kako prepoznati simptome PAB-a?
Simptomi periferne arterijske bolesti često su blagi i postepeni. Na početku, pacijenti mogu osetiti povremeni bol u nogama tokom hodanja, koji nestaje nakon kraćeg odmora. Ovo stanje se naziva intermitentna klaudikacija. Mnogi ljudi ove bolove pripisuju starenju, umoru ili preteranom fizičkom naporu, pa često ne traže medicinsku pomoć.
Međutim, kako bolest napreduje, bol se može javljati češće, čak i u mirovanju, a koža nogu može postati hladna na dodir. Promene u boji kože, kao što su bledilo, crvenilo ili ljubičaste mrlje, mogu biti rani znaci ozbiljnijih problema. Neki pacijenti primećuju i rane koje sporo zarastaju ili uopšte ne zarastaju, što je posledica slabe cirkulacije. Ukoliko se protok krvi drastično smanji, može doći do tromboze – potpunog začepljenja arterije krvnim ugruškom. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć, jer može dovesti do gangrene i gubitka ekstremiteta.
Zašto dolazi do gangrene?
Gangrena je stanje koje nastaje kada tkivo odumire zbog nedostatka krvi i kiseonika. Kada krvni sudovi potpuno prestanu da snabdevaju noge krvlju, dolazi do nekroze tkiva, što često zahteva amputaciju. Gangrena se može prepoznati po tamnim, crnim ili zelenkastim promenama na koži, kao i po neprijatnom mirisu iz obolelog područja. Ova faza bolesti je izuzetno ozbiljna i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Šta povećava rizik od PAB-a?
Faktori rizika za razvoj periferne arterijske bolesti uključuju:
Pušenje – Pušenje je jedan od najvažnijih faktora rizika, jer oštećuje zidove krvnih sudova i podstiče stvaranje plakova.
Visok krvni pritisak – Povišen pritisak oštećuje arterije i čini ih sklonijim stvaranju naslaga masnoća.
Visok nivo holesterola – Povećane masnoće u krvi mogu se akumulirati u zidovima arterija i dovesti do sužavanja krvnih sudova.
Dijabetes – Dijabetes oštećuje krvne sudove i može povećati rizik od infekcija i rana koje sporo zarastaju.
Porodična istorija – Genetika može igrati ulogu u razvoju PAB-a, posebno ako su članovi porodice imali srčana ili vaskularna oboljenja.
Dijagnoza i lečenje PAB-a
Rano otkrivanje periferne arterijske bolesti je ključno za sprečavanje ozbiljnih posledica. Lekari koriste nekoliko metoda za dijagnostikovanje ovog stanja, uključujući:
Ankle-Brachial Index (ABI) – Jednostavan test kojim se meri pritisak u arterijama nogu i ruku kako bi se utvrdilo da li postoji suženje arterija.
Dupleks ultrazvuk – Pregled koji koristi zvučne talase za vizualizaciju protoka krvi kroz arterije.
Angiografija – Dijagnostička procedura koja koristi kontrastno sredstvo i rendgenske snimke kako bi se otkrilo gde se arterije sužavaju ili blokiraju.
Lečenje zavisi od težine bolesti. U početnim fazama, promena životnih navika može znatno poboljšati stanje. To podrazumeva prestanak pušenja, pravilnu ishranu, kontrolu krvnog pritiska, snižavanje holesterola i redovnu fizičku aktivnost. Ukoliko je bolest uznapredovala, lekari mogu propisati lekove za razređivanje krvi kako bi se sprečilo stvaranje ugrušaka. U težim slučajevima, može biti potrebna angioplastika (proširenje arterija balonom) ili hirurška operacija bajpasa kako bi se uspostavio protok krvi.
Kako sprečiti razvoj PAB-a?
Prevencija periferne arterijske bolesti zahteva usvajanje zdravih životnih navika. Najvažnije mere uključuju:
Prestanak pušenja – Pušenje značajno povećava rizik od bolesti krvnih sudova.
Kontrola ishrane – Ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i zdravim mastima može smanjiti nivo holesterola.
Redovna fizička aktivnost – Vežbanje poboljšava cirkulaciju i jača srce i krvne sudove.
Redovni zdravstveni pregledi – Rano otkrivanje visokog pritiska, povišenog holesterola i dijabetesa omogućava lečenje pre nego što se razviju ozbiljne komplikacije.
Zaključak
Periferna arterijska bolest je opasno, ali često zanemareno stanje koje može imati ozbiljne posledice. Simptomi, kao što su bol u nogama, promena boje kože i sporo zarastanje rana, često ostaju neprepoznati sve dok bolest ne uznapreduje. Ako se ne leči, PAB može dovesti do tromboze i gangrene, što u nekim slučajevima zahteva amputaciju. Rano otkrivanje, zdrave životne navike i lečenje mogu sprečiti ozbiljne posledice. Ukoliko primetite bilo koji od simptoma, odmah se obratite lekaru kako biste sprečili potencijalno opasne komplikacije.
