Kada se suočimo s neželjenim štucanjem, prvo se često setimo starih trikova ili tragamo za novim savetima na internetu. Svi smo iskusili štucanje, ali jeste li ikada razmišljali o tome šta ono zapravo predstavlja i zašto nam može stvarati problem? Odgovore na ova pitanja potražili smo kod Jasne Vujičić, iskusnog dijetetičara-nutricioniste.
Štucanje nije ograničeno samo na usta; ono započinje mnogo niže u našem telu, tačnije, u dijafragmi. Dijafragma se smesti između pluća i stomaka. U normalnim okolnostima, dijafragma se spušta prilikom udaha kako bi vazduh ulazio u pluća, a zatim se opušta tokom izdisaja kako bi vazduh napustio pluća i kroz nos ili usta – objašnjava Jasna Vujičić.
Kada nešto nadraži dijafragmu, dodaje, taj mišić se grči, prisiljavajući vas da iznenada udahnete vazduh u grlo, gde zatim udara u glasne žice.
One se brzo zatvaraju, stvarajući prepoznatljiv zvuk “hik”. Štucanje može imati više uzroka, neki su fizičke prirode, dok su drugi emocionalni. Najčešći faktori uključuju:
Prebrzo ili preobilno konzumiranje hrane
Nervozno ili uzbuđeno stanje
Konzumacija gaziranih pića ili viška alkohola
Stresne situacije
Unos vazduha tokom sisanja bombona ili žvakanja guma
Štucanje obično prolazi relativno brzo, ali ponekad može potrajati danima ili čak duže. Čak postoji slučaj Charlesa Osbornea, koji je držao Ginisov rekord štucanja tokom neverovatnih 68 godina. Iako je štucanje trajalo, to mu nije smetalo da vodi normalan život, ima porodicu, unuke i živi do 97. godine.
Produženo štucanje obično proizlazi iz oštećenja ili pogoršanja stanja nerava povezanih s dijafragmom. Razni faktori, poput iritacije bubnjića, upale grla ili ozbiljnijih problema poput tumora, gušavosti ili ciste na vratu, mogu uticati na ove nerve.Takođe, dugotrajno štucanje može biti rezultat poremećaja centralnog nervnog sistema, poput encefalitisa ili meningitisa, ili metaboličkih poremećaja poput dijabetesa ili problema s bubrezima. Upotreba određenih lekova, uključujući steroide ili sredstva za smirenje, takođe može izazvati produženo štucanje.
U situacijama kada štucanje traje više od dva dana ili značajno ometa svakodnevni život, uključujući jelo, disanje i spavanje, trebalo bi potražiti savet lekara. U tom slučaju, bitno je podeliti sa lekarom sve dodatne simptome poput bola u stomaku, groznice, kratkog daha ili prisustva krvi pri štucanju.
Što se tiče zaustavljanja štucanja, iako postoje razni saveti poput visenja naopako ili uplašivanja od strane prijatelja, nema naučnih dokaza da ove metode deluju. Jedna od preporučenih tehnika je pijenje vode u malim gutljajima bez prestanka dok se ne popije cela čaša. Međutim, neki stručnjaci smatraju da i zadržavanje daha može biti korisna tehnika. Sedite, udahnite, zatvorite nos i usta, nakon čega se nagnite unapred i zadržavajte dah 30-40 sekundi. Ovo može doprineti akumulaciji ugljen-dioksida u plućima, što može opustiti dijafragmu. Ako ništa drugo ne deluje, a štucanje traje nekoliko dana ili duže, lekar može preporučiti određene lekove kako bi se olakšao ovaj neprijatan osećaj.
