Toma Zdravković, neobična ličnost sa pesmama utkanim u sopstvenu tešku sudbinu, nije bio običan čovek. Njegove pesme, poput “Tužnog leta”, prožete su tugom, životnim izazovima i slomljenim srcem. Rođen u nemaštini, Toma je shvatio da mu selo ne nudi budućnost i odlučio se za muziku. Svoj talenat nasledio je od oca Dušana, a već u petom razredu isticao se kao izuzetan violinista.
U mladosti je spavao na podu i pevao za činije pasulja. Njegov prvi korak ka slavi bio je zahvaljujući upravniku pozorišta u Leskovcu, koji ga je čuo i angažovao za predstavu “Zona Zamfirova”. Toma je brzo postao kafanska zvezda, a njegov uspon nastavio se iznenadnim susretom sa Silvanom Armenulić.Njegove pesme, posvećene ljubavima poput Danke, Ljiljane i Sanje, svedoče o nesrećama i gubicima u ljubavi. Toma je patio i za Slavicom, devojkom kojoj je posvetio pesmu “Buket belih ruža”. Osim nesreća u ljubavi, suočavao se i sa zdravstvenim problemima, bežeći čak i u Ameriku iz straha da će umreti.
Ipak, uprkos izazovima, vratio se kući, snimio nove albume i ponovno osvojio srca publike. Legenda o Tomi Zdravkoviću, najvećem jugoslovenskom boemu, živi i danas kroz njegove nezaboravne pesme koje su postale evergrin hitovi.
Pored ljubavnih pesama, Toma je izrazio svoju tugu i kroz pesmu “Buket belih ruža”, posvećenu svojoj prvoj ljubavi Slavici, koja je preminula mlada. Njegova životna priča obuhvata i borbu s bolešću, bekstvo u Ameriku i Kanadu, povratak u Jugoslaviju s porodicom, te neizbežan susret s krajem.Unatoč teškim trenucima, Toma je ostavio neizbrisiv trag u muzičkom svetu, a njegove pesme, poput “Proklete nedelje” i “Umoran sam od života”, i danas dotiču srca ljubitelja njegove muzike, čineći ga nezaboravnim umetnikom.
