Biljka koju mnogi prepoznaju je crvena mrtva kopriva (Lamium purpureum), ali retko ko zna koliko je korisna. Najčešće je možemo videti kako raste uz ivice puteva, po dvorištima, baštama ili na livadama, naročito u rano proleće. Ljudi je uglavnom smatraju običnim korovom, ali ona je zapravo jestiva, lekovita i potpuno bezbedna za upotrebu.
Pripada porodici usnatica, istoj porodici kojoj pripadaju nana, žalfija i matičnjak. Iako se često meša sa sličnom biljkom pod nazivom henbit (Lamium amplexicaule), nema razloga za brigu – i crvena mrtva kopriva i henbit su jestive i neotrovne. U prirodi ih često možemo videti kako rastu jedna pored druge.
Kako prepoznati crvenu mrtvu koprivu?
Postoji nekoliko jasnih osobina po kojima se crvena mrtva kopriva razlikuje od drugih biljaka:
- Ima četvrtastu stabljiku, što je tipično za sve biljke iz porodice usnatica.
- Listovi su srcolikog oblika, blago dlakavi i mekani na dodir.
- Gornji listovi često imaju ljubičastu ili crvenkastu nijansu, dok su donji zeleni.
- Na vrhu biljke rastu sitni ružičasto-ljubičasti cvetovi.
- Ima blag, zeljast i pomalo zemljani miris.
- Ne pecka kao prava kopriva – otuda naziv “mrtva” kopriva.
Nema opasnosti od zamene
Jedan od glavnih razloga zbog kojih je ova biljka popularna među ljudima koji beru divlje bilje jeste to što nema toksičnih dvojnika. I ako je pomešate sa henbitom, koji izgleda slično, nema nikakve opasnosti – obe biljke su jestive, nežne i korisne za organizam.
Lekovita svojstva crvene mrtve koprive
Crvena mrtva kopriva nije samo bezbedna, već i veoma korisna. Bogata je lekovitim materijama koje blagotvorno deluju na različite sisteme u telu. Evo šta sve ova biljka može da pomogne:
Protivupalna svojstva – smanjuje otok i upalu, korisna je i za spoljašnju i unutrašnju primenu.
Antibakterijsko i antigljivično dejstvo – pomaže kod infekcija i u bržem zarastanju rana.
Bogata vitaminima C i A, kao i gvožđem – jača imuni sistem i podržava oporavak.
Dobar prirodni diuretik – podstiče rad bubrega i izbacivanje toksina.
Ublažava alergije – čaj od biljke deluje kao prirodni antihistaminik.
Podržava varenje – blaga gorčina podstiče rad organa za varenje.
Pomaže kod menstrualnih tegoba – koristi se za ublažavanje bolova i regulaciju hormona.
Umiruje kožu – koristi se za obloge kod iritacija, osipa i blagih opekotina.
Podiže nivo energije – korisna je u proleće kada je telo iscrpljeno.
Kako se koristi?
Postoji više načina da iskoristite ovu biljku, u zavisnosti od toga šta vam je cilj – jačanje imuniteta, čišćenje organizma, ili spoljašnja nega kože.
Čaj od crvene mrtve koprive
Najjednostavniji način je da od nje napravite čaj:
Sastojci:
- 1 šaka svežih listova i cvetova (ili 1 kašika sušene biljke)
- 1 šolja ključale vode
- Po želji: med ili limun
Priprema:
Operite biljku ako je sveža.
Stavite je u šolju ili čajnik.
Prelijte ključalom vodom.
Poklopite i ostavite da stoji 10–15 minuta.
Procedite i pijte, uz dodatak limuna ili meda.
Možete piti 1–2 šolje dnevno, naročito u sezoni alergija ili kada osećate pad energije.
Ostali načini upotrebe
- U ishrani – Mladi listovi su blagog ukusa, pa ih možete dodati u salate, smoothie, supe ili čak u omlete.
- Prirodni melem – Potopite biljku u hladno ceđeno ulje, ostavite nekoliko nedelja, a zatim koristite za kožu.
- Sušenje – Osušene listove čuvajte u papirnim kesama ili teglama za zimu.
- Tinktura – Napravite je potapanjem biljke u alkohol ili glicerin. Koristi se u malim količinama, par kapi dnevno.
Saveti za branje
Birajte biljke koje rastu daleko od puteva, fabrika i zagađenja.
Najbolje ih je brati rano u proleće, dok su mlade i najhranljivije.
Možete ih koristiti sveže ili ih osušiti za kasniju upotrebu.
Zaključak
Crvena mrtva kopriva je biljka koju većina ljudi ignoriše, iako nam doslovno raste pod nogama. Nije samo jestiva i bezbedna, već i izuzetno korisna za zdravlje. Možete je koristiti kao čaj, dodatak ishrani ili prirodni melem. Bez obzira na način, povezaćete se sa prirodom i svom telu dati ono što mu zaista treba – blagu, prirodnu podršku bez hemije i veštačkih dodataka.
Ako imate dvorište ili živite blizu prirode, sledeći put kad je ugledate – nemojte je pokositi, već je uberite.
