BONUS ČLANAK:
Kupus (Brassica oleracea) je povrće koje je popularno širom sveta, poznato po svojim gustim, slojevito raspoređenim listovima i sferičnom obliku. Pripada porodici Brassicaceae, istoj kao brokoli, karfiol i kelj. Raznolikost vrsta kupusa omogućava njegovu široku upotrebu u kulinarstvu, od svežih salata do fermentisanih proizvoda poput kiselog kupusa. Osim što je bogat hranljivim materijama, kupus je povezan s brojnim zdravstvenim koristima, uključujući potencijalno smanjenje rizika od određenih vrsta raka i poboljšanje zdravlja probavnog sistema.
Kupus ima dugu istoriju i poreklo koje seže do drevnih kultura oko Sredozemnog mora, gde su ga uzgajali stari Grci i Rimljani. Ranije verzije kupusa bile su sličnije kelju s raširenim listovima. Rimljani su smatrali da kupus ima lekovita svojstva i koristili su ga za lečenje različitih bolesti.
Tokom srednjeg veka, uzgoj kupusa proširio se Evropom, a do 16. veka postao je osnovna namirnica u mnogim evropskim zemljama. Kupus se takođe proširio u Aziju gde je postao važan sastojak u tradicionalnim jelima. Danas se kupus uzgaja širom sveta, prilagođavajući se različitim klimatskim uslovima, što ga čini jednim od najrasprostranjenijih povrtarskih kultura.
Kupus je dvogodišnja biljka, mada se u komercijalnom uzgoju često gaji kao jednogodišnja. U prvoj godini razvija se gusta glavica sastavljena od preklapajućih listova. Ako se ne ubere, u drugoj godini biljka može procvetati i proizvesti seme.
Postoje različite vrste kupusa:
Beli kupus: Najčešći tip s čvrstim, svetlozelenim do belim glavicama, koristi se za svežu konzumaciju, kuvanje i fermentaciju.
Crveni kupus: Sličan belom, ali s crvenkastim ili ljubičastim listovima, često se koristi u salatama zbog svoje boje.
Kelj kupus: Naborani listovi s blažim, slatkastim ukusom, koristi se u supama i kao prilog.
Savoj kupus: Naborani listovi s blagim ukusom, odličan za punjenje i salate.
Uzgoj kupusa zahteva pažljivo planiranje i održavanje. Seme se može sejati krajem zime ili početkom proleća za prolećne useve, ili tokom kasnog leta za jesenju berbu. Kupus preferira dobro drenirano, plodno zemljište s pH vrednošću između 6,0 i 7,5. Redovno navodnjavanje i zaštita od štetočina su takođe važni.
Kupus je bogat hranljivim materijama poput vitamina C, K, folata, kalijuma i kalcijuma. Sadrži antioksidanse koji pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i dijetalna vlakna koja su važna za zdravlje probavnog sistema.
U kulinarstvu, kupus se može koristiti u salatama, kao fermentisani kiseli kupus ili kao sastojak u supama, čorbama i punjenim jelima poput sarmi.
Ovim karakteristikama i primenama, kupus ostaje nezaobilazan deo mnogih kuhinja širom sveta, pružajući ne samo ukusan nego i nutritivan dodatak ishrani.
