Studija je razmatrala dve velike populacije od skoro 60.000 žena i oko 40.000 muškaraca. Opsežna istraživanja omogućila su naučnicima da prouče dugoročni uticaj konzumacije mleka na zdravlje srca i krvnih sudova, a rezultati su objavljeni u renomiranom medicinskom časopisu BMC Medicine.
Prema rezultatima studije, žene koje piju najmanje 400 mililitara mleka dnevno imaju veću verovatnoću da dožive srčani ili moždani udar. Ovo se odnosi na sve vrste mleka, bez obzira na nivo masnoće – punomasno, srednje masno ili obrano mleko. Posebno zabrinjavajuće je to što su negativni efekti mleka primećeni i kod mleka sa smanjenim sadržajem masti, koje se često preporučuje kao zdravija alternativa.
Uticaj laktoze na zdravlje
Istraživači sa Univerziteta Upsala u Švedskoj otkrili su da mlečni šećeri, poznati kao laktoza, mogu da izazovu hronične upale u ćelijama tela tokom vremena. Te upale dodatno opterećuju srce i krvne sudove, povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti. Studija je pratila navike u ishrani i način života učesnika tokom 33 godine, što joj daje visok nivo kredibiliteta.
Rezultati pokazuju da je svakodnevno konzumiranje mleka sa manje masti povezano sa pet odsto većim rizikom od koronarne bolesti srca, uključujući srčanu insuficijenciju, srčani udar i moždani udar. Ovaj rizik dodatno raste kod žena koje piju veće količine mleka. Na primer, žene koje su dnevno konzumirale 600 mililitara mleka povećale su svoj rizik za 12 odsto, dok je taj rizik porastao na 21 odsto kod onih koje su pile 800 mililitara mleka dnevno.
Kafa i unos mleka
Značajno je napomenuti da velike šoljice kafe, posebno one koje se služe u kafićima, mogu sadržavati više od pola litra mleka. Kapučino i druge vrste kafa sa mlekom doprinose dnevnom unosu mleka na koje mnogi ljudi ne obraćaju pažnju. Ovo dodatno naglašava potrebu za svesnim kontrolisanjem unosa mlečnih proizvoda u svakodnevnoj ishrani.
Predlog za zdraviju ishranu
Istraživači su zaključili da bi zamena mleka fermentisanim mlečnim proizvodima, kao što su jogurt i kefir, mogla da smanji deo rizika. Fermentisani mlečni proizvodi sadrže manje laktoze, jer proces fermentacije razgrađuje ovaj mlečni šećer. Jogurt je bogat i probioticima, koji mogu imati dodatne benefite za zdravlje creva i imunološkog sistema.
Profesor Karl Majklson, vođa istraživanja, izjavio je da analiza jasno pokazuje povezanost između unosa mleka većeg od 300 mililitara dnevno i povećane stope ishemijske bolesti srca i srčanog udara kod žena. “Ovaj veći rizik kod žena je evidentan bez obzira na sadržaj masti u mleku,” naveo je Majklson, prenosi britanski portal “Daily Mail”.
Zdravstveni izazovi i preporuke
Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane i moždane udare, čest su uzrok smrti u svetu. Glavni uzrok ovih bolesti je nakupljanje masnih naslaga unutar arterija, koje mogu dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka. Iako mleko i mlečni proizvodi sadrže važne hranljive materije poput kalcijuma, proteina i fosfora, koji su od suštinske važnosti za zdravlje kostiju, treba biti oprezan sa količinom unosa.
Međunarodna fondacija za osteoporozu objašnjava da je kalcijum ključni element za izgradnju kostiju. Nedostatak kalcijuma može izazvati slabljenje kostiju i povećati rizik od osteoporoze, što čini kosti sklonim lomovima. Međutim, preterana konzumacija mleka nije nužno najbolji način za sprečavanje ovog problema, jer dugoročni rizici za srce i krvne sudove mogu nadmašiti potencijalne koristi za kosti.
Zaključak
Rezultati ove studije ukazuju na potrebu za oprezom kada je reč o konzumaciji mleka, posebno kod žena. Uvođenje fermentisanih mlečnih proizvoda u svakodnevnu ishranu i ograničavanje količine unetog mleka mogu biti koraci ka smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Zdrava i uravnotežena ishrana, uz umerenost u svemu, ključna je za očuvanje zdravlja.
