Neki zdravstveni problemi često se javljaju s godinama i imaju jasne rane znakove bolesti dok drugi poput demencije, mogu delovati kao da se pojavljuju iznenada. Ipak, studija iz 2024. godine ukazuje na to da određeni simptomi mogu predvideti demenciju pre nego što se ona zvanično dijagnostikuje.
Šta je demencija?
Demencija je opšti pojam za kognitivni pad koji remeti svakodnevni život, uključujući pamćenje, mišljenje i sposobnost donošenja odluka. Neurooftalmološkinja dr Bruk T. Džonson objašnjava da postoji više vrsta demencije, od kojih je najčešći oblik Alchajmerova bolest. Ostali uključuju:
- Vaskularnu demenciju – izazvanu oštećenjem krvnih sudova u mozgu.
- Demenciju s Levijevim telima – karakterisanu abnormalnim proteinskim naslagama u mozgu.
- Frontotemporalnu demenciju – koja zahvata čeoni i slepoočni režanj mozga.
Ovi poremećaji mogu izgledati drugačije, ali svi utiču na kvalitet života pacijenata i njihovih porodica.
Veza između demencije i promjena u vidu
Jedan od manje poznatih, ali važnih simptoma povezanih s demencijom su promene u vidu. Dr Džonson ističe da demencija može uticati na različite delove mozga, uključujući frontalni, temporalni i okcipitalni režanj, što može izazvati probleme poput:
- Teškoće u prepoznavanju objekata.
- Problema s percepcijom dubine.
- Smanjenog osećaja kontrasta.
Ovi simptomi često prethode gubitku pamćenja, zbog čega se lako mogu zanemariti ili pogrešno protumačiti. Na primer, vizualne halucinacije, koje su povezane s demencijom s Levijevim telima, ponekad se pogrešno smatraju psihološkim problemima, dok su zapravo povezane s neurološkim promenama u mozgu.
Zašto je rano otkrivanje važno?
Iako trenutno ne postoji lek za demenciju, rano prepoznavanje simptoma može značajno uticati na kvalitet života pacijenata i usporiti progresiju bolesti.
Promene načina života: Vežbanje, zdrava ishrana i kvalitetan san mogu pomoći u usporavanju napredovanja simptoma.
Tretmani: Lečenje određenih simptoma, poput oštećenja sluha i vida, može ublažiti opterećenje za mozak i poboljšati svakodnevno funkcionisanje.
Psihološka i emocionalna podrška: Rana dijagnoza omogućava pacijentima i njihovim porodicama da se prilagode i pronađu potrebnu podršku na vreme.
„Rano otkrivanje omogućuje usporavanje progresije uz pomoć tretmana i promena načina života,“ naglašava dr Džonson.
Preventivne mere: Važnost oftalmoloških pregleda
Redovni pregledi kod oftalmologa igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja, posebno kod starijih osoba. Očne bolesti poput glaukoma i katarakte postaju češće s godinama i mogu značajno uticati na svakodnevne aktivnosti.
Dr Džonson preporučuje godišnje preglede, naročito za osobe koje već pate od hroničnih stanja poput dijabetesa ili hipertenzije. Osim očnih bolesti, ovi pregledi mogu pomoći u otkrivanju suptilnih promena u vidu koje mogu biti rani znakovi neuroloških problema, uključujući demenciju.
Simptomi koji zahtevaju pažnju
Nije svaki problem s pamćenjem povezan s demencijom, ali određeni znaci ne bi trebalo da se ignorišu. Ako primetite sledeće promene kod sebe ili svojih bližnjih, poseta lekaru je neophodna:
- Gubitak sposobnosti prepoznavanja svakodnevnih objekata.
- Promene u percepciji prostora i dubine.
- Halucinacije ili vizualne smetnje koje nemaju očigledan uzrok.
- Zaboravljanje osnovnih informacija koje remeti svakodnevni život.
Kako se suočiti s demencijom?
Suočavanje s demencijom nije lako, ali uz pravovremenu dijagnozu, pravilnu negu i podršku, život može biti kvalitetniji. Važno je stvoriti okruženje koje pruža stabilnost i sigurnost. Pored medicinskog tretmana, razgovor s porodicom, prijateljima i stručnjacima može značajno pomoći u prilagođavanju na nove okolnosti.
Zaključak
Demencija je ozbiljan zdravstveni problem koji utiče na milione ljudi širom sveta, ali rana identifikacija simptoma može napraviti ogromnu razliku. Promene u vidu, poput problema s percepcijom dubine ili kontrasta, često su rani znakovi koji prethode gubitku pamćenja.
Redovni pregledi, briga o zdravlju vida i sluha, te prilagođavanje načina života ključni su za usporavanje progresije bolesti. Iako lek za demenciju još ne postoji, rano prepoznavanje simptoma omogućava bolje upravljanje stanjem i pruža šansu za kvalitetniji život pacijenata i njihovih porodica.
Kao što kaže dr Džonson: „Briga o zdravlju nije samo odgovornost pacijenta, već i porodice i zajednice, jer zajedno možemo napraviti razliku.“
