Da li znate koji su simptomi i prevencija dijabetesa tipa 2? Dijabetes tipa 2 je sve češće prisutan zdravstveni problem. Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog društva Srbije, istakao je u jutarnjem programu važnost edukacije o ovoj bolesti, njenim simptomima, uzrocima i prevenciji. Iako lekari dijabetes često nazivaju „stanjem s kojim se može živeti“, on može postati ozbiljna bolest ako se ne prepozna i ne leči na vreme.
Simptomi dijabetesa tipa 2
Rano prepoznavanje simptoma dijabetesa ključno je za sprečavanje komplikacija koje mogu nastati.
Najčešći simptomi koji ukazuju na povišen nivo šećera u krvi su:
- Suvoća usta
- Učestalo mokrenje
- Povećana žeđ
- Zamor i osećaj nedostatka energije
Često ljudi zanemare ove simptome, pripisujući ih stresu, umoru ili preopterećenju na poslu, što dovodi do kasnog otkrivanja bolesti. Kako Opačić objašnjava, telo se može prilagoditi visokim nivoima šećera u krvi, pa se simptomi ne prepoznaju dok bolest već nije uznapredovala.
Komplikacije dijabetesa
Ako se dijabetes ne kontroliše, posledice mogu biti ozbiljne i potencijalno fatalne. Neke od najtežih komplikacija uključuju:
Amputacija nogu: Usled slabe cirkulacije i lošeg zarastanja rana.
Otkazivanje bubrega: Posledica dugotrajnog oštećenja zbog nekontrolisanog šećera.
Slepilo: Dijabetička retinopatija je česta kod pacijenata s neregulisanim dijabetesom.
„Želimo da edukujemo ljude o ovome kako bismo sprečili ovakve ishode, ne samo povodom Svetskog dana dijabetesa, već tokom cele godine“, naglašava Opačić.
Prevencija dijabetesa tipa 2
Iako genetski faktori igraju značajnu ulogu u razvoju dijabetesa tipa 1, prevencija ima ključnu ulogu kod dijabetesa tipa 2. Opačić navodi nekoliko važnih koraka koje svako može preduzeti kako bi smanjio rizik:
1. Fizička aktivnost
Dnevno najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 za čak 50%. „Čak i obična šetnja, ako je intenzivna i pređete pet kilometara, može napraviti razliku“, kaže Opačić.
2. Zdrava ishrana
Ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima smanjuje rizik od dijabetesa. Izbegavanje prekomerne konzumacije prerađene hrane, alkohola i cigareta dodatno doprinosi zdravlju.
3. Redovne kontrole šećera u krvi
„Jednom godišnje ili jednom u šest meseci, zavisno od faktora rizika, potrebno je meriti šećer u krvi. Prevencija nije komplikovana i ne zahteva velika sredstva, ali je ključna za očuvanje zdravlja“, savetuje Opačić.
Mitovi o šećeru i dijabetesu
Jedan od najčešćih mitova vezanih za dijabetes jeste da prekomerno konzumiranje slatkiša automatski dovodi do šećerne bolesti. Opačić objašnjava da to nije tačno.
„Dijabetes se ne dobija samo zato što jedete puno slatkiša. Važno je razumeti da su efekti konzumacije šećera i ugljenih hidrata slični. Na primer, kašika šećera i kašika brašna imaju skoro isti uticaj na nivo šećera u krvi“, ističe on.
Takođe, rezultati merenja šećera u krvi nisu direktno povezani sa tim šta ste jeli dan pre testa. Ako pankreas normalno funkcioniše, nivo šećera se reguliše u roku od dva sata nakon obroka.
Zašto je dijabetes često kasno otkriven?
Dijabetes tipa 2 često se otkriva tek kada se razviju ozbiljne komplikacije. To se dešava jer telo može relativno lako da se prilagodi visokim nivoima šećera, dok nizak nivo šećera izaziva mnogo očiglednije simptome.
„Nažalost, većina ljudi retko ide na preventivne preglede. Kada organizujemo aktivnosti i pitamo ljude kada su poslednji put merili šećer, često dobijamo odgovor da ne mogu da se sete. Ovo je ozbiljan problem, jer su svetske statistike sve lošije“, kaže Opačić.
Zaključak
Dijabetes tipa 2 je stanje koje se može sprečiti zdravim načinom života, redovnom fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom. Simptomi poput suvoće usta, učestalog mokrenja i zamora ne treba zanemarivati, jer rano otkrivanje može sprečiti ozbiljne komplikacije.
Kako naglašava Aleksandar Opačić, edukacija i prevencija su ključni alati u borbi protiv dijabetesa. Apeluje na sve, bez obzira na to da li imaju faktore rizika, da redovno kontrolišu nivo šećera u krvi i da se posvete zdravom životu kako bi smanjili rizik od ove bolesti.
