Ne morate imati baštu da biste uživali u svježim, domaćim jagodama. Sve više ljudi gaji jagode u saksijama – na balkonima, terasama, pa čak i na prozorskim daskama. Osim što su ukusne, jagode svojim izgledom krase prostor – od belih cvjetova do zrelih, crvenih plodova. Saksijsko gajenje omogućava berbu plodova gotovo tokom cele godine, a uz malo truda, vaš balkon može postati mala voćna oaza.
-
Odabir saksije i priprema zemljišta
Za uzgoj jagoda koriste se saksije različitih veličina, u rasponu od 10 do 30 centimetara u prečniku. Veća saksija znači više biljaka i više plodova, ali i lakše održavanje stabilne vlažnosti. Bitno je da saksije imaju rupice za drenažu, jer jagode ne podnose previše vode oko korijena.
Zemlja treba da bude rastresita, plodna i dobro propusna. Idealna mješavina uključuje baštensku zemlju, pesak i kompost. Ova kombinacija omogućava dobar protok vazduha i zadržavanje potrebne vlage. U zavisnosti od veličine saksije, u jednu se može posaditi od jednog do tri živića jagoda.
Sadnja može da se obavlja tokom većeg dijela godine – od marta do kraja novembra. Saksijsko gajenje daje fleksibilnost koja nije moguća kod sadnje na otvorenom.
-
Koje sorte se najbolje snalaze u saksiji
Iako se mogu gajiti gotovo sve sorte jagoda, neke su ipak bolje prilagođene životu u saksijama. Remontantne sorte, koje rađaju više puta godišnje, posebno su pogodna opcija jer produžavaju sezonu berbe.
Najčešće preporučene sorte za saksijsko gajenje su:
- Humiđento – otporna, rađa kontinuirano i ima slatke plodove.
- Gem – daje ujednačen rod i prilagođava se zatvorenom prostoru.
- Obari bjuti – estetski privlačna sorta sa krupnim, aromatičnim plodovima.
Ove sorte plodonose od sredine maja pa sve do kasne jeseni. Ako se biljke unesu u toplu prostoriju, mogu da nastave sa sazrijevanjem plodova i tokom zime. Osim njih, mogu se saditi i jednorodne sorte sa velikim plodovima, koje su naročito dekorativne.
-
Njega i održavanje tokom godine
Njega jagoda u saksiji ne razlikuje se mnogo od brige o sobnom cveću. Najvažnije je redovno zalivanje – zemlja mora da ostane vlažna, ali ne previše natopljena. U toplim danima biljke treba zalivati ujutru ili uveče kako bi se smanjio stres od toplote.
Dva puta godišnje jagodama treba dodavati kompleksno mineralno đubrivo koje sadrži azot, fosfor i kalijum. Đubrenje podstiče rast, cvjetanje i formiranje plodova. Ako listovi postanu bledi ili biljka slabo raste, đubrenje se može i ponoviti, ali umereno, da se ne pretera.
Na svake dve godine preporučuje se da se zemlja u saksijama zamijeni novom, a živići zamene svežim. Mlade biljke bolje rađaju i otpornije su na bolesti, što osigurava bolji prinos.
-
Prinos i dekorativna vrednost
U zavisnosti od veličine saksije, sorte i nege, svaka biljka može da da od 20 do 100 plodova godišnje. Iako to nije količina za zimnicu, sasvim je dovoljno za svakodnevno uživanje tokom sezone.
Pored toga, jagode u saksijama imaju i estetsku vrednost. Njihovi cvjetovi i crveni plodovi daju poseban šarm svakom balkonu ili prozoru. Čak i kada nisu u plodu, biljke su dekorativne zahvaljujući zelenom lišću koje se lepo uklapa u svaki prostor.
-
Produžena sezona berbe uz saksijsko gajenje
Prednost gajenja jagoda u saksijama je mogućnost pomeranja sezone. Ako se biljke unesu u toplu prostoriju sredinom januara, prvi plodovi mogu da sazru već krajem februara. Unosom u zatvoreni prostor početkom marta, berba može početi već u prvoj polovini aprila. Ovo je posebno korisno za one koji žele sveže jagode ranije od sezone na otvorenom.
