Specijalista neuroendokrinologije i jedan od najistaknutijih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece je lekar dr Ranko Rajović. Osnivač je Nikola Tesla centra i autor NTC sistema učenja, koji se primenjuje u brojnim školama i vrtićima širom Evrope. Tokom svoje karijere, posvetio se proučavanju razvoja dečijeg mozga i potencijala, a jedno od njegovih glavnih upozorenja odnosi se na ozbiljnu grešku koju roditelji često prave – prezaštićivanje.
-
Prezaštićivanje kao najveći problem savremenog roditeljstva
Roditelji često iz najbolje namere, vođeni ljubavlju i brigom, upadaju u zamku preterane zaštite svoje dece. Dr Rajović ističe da postoji ogromna razlika između zaštite i prezaštićivanja. Kada roditelji detetu ne dopuštaju da padne, isprlja se, oguli koleno ili se suoči s manjim frustracijama, zapravo mu uskraćuju priliku da razvije sopstvene biološke i mentalne potencijale.
– Dete mora kao biološki organizam da se razvija. Mora da izađe i na sunce i na kišu, mora da padne, mora da uči na greškama – naglašava Rajović.
-
Pokret kao osnova razvoja mozga
Ljudski mozak se razvija kroz kretanje. Deca nisu stvorena da sede mirno, već da se kreću, istražuju i uče kroz fizičku aktivnost. Upozorava da u mnogim vrtićima deca više ne znaju da se dočekaju kada padnu jer nisu imala priliku da razvijaju te veštine ranije.
– Glavni posao deteta je da se kreće. U tom kretanju, kroz igru, kroz padove i skokove, razvija se mozak, formiraju se sinapse. Ako to izostane, posledice su ozbiljne – objašnjava on.
-
Povodac za decu – korisno pomagalo ili prepreka?
Rajović kao primer prezaštićivanja navodi korišćenje povodaca za decu. Iako mogu imati smisla u prometnim mestima, njihova upotreba u parkovima je, po njegovom mišljenju, kontraproduktivna.
– Ako dete ne nauči da padne s dve godine, kada će naučiti? Ako mu se stalno pomaže i štiti od padova, oduzima mu se mogućnost razvoja koordinacije i spretnosti, koje su ključne za mentalni razvoj.
-
Uticaj okruženja na razvoj inteligencije
Jedna od ključnih poruka dr Rajovića je da okruženje ima ogroman uticaj na razvoj inteligencije. Genetika jeste važna, ali potencijal ostaje neiskorišćen ako dete ne živi u stimulativnom okruženju.
– Ako dete provede prvih pet godina bez interakcije, bez razgovora i igre, bez obzira na genetski potencijal, ono neće razviti svoje sposobnosti. Okruženje može da podstakne ili uguši razvoj inteligencije.
-
Tehnologija – olakšanje za roditelje, prepreka za decu
Tableti, mobilni telefoni i računari postali su svakodnevni deo dečijeg života. Problem nastaje kada ih roditelji koriste kao zamenu za svoje prisustvo i pažnju. Dete koje provodi sate ispred ekrana, razvija drugačiji obrazac ponašanja i često nije u stanju da se prilagodi realnom svetu.
– Mozak deteta tada funkcioniše na pogrešnim frekvencijama, dobija previše stimulansa i kada se vrati u stvarni svet, suočava se s frustracijom. To vodi do problema u ponašanju, besa, niske tolerancije i slabe socijalizacije – upozorava dr Rajović.
-
Preopterećenje obavezama i nedostatak igre
Danas se deca često guraju u brojne aktivnosti – muzičke škole, sportove, strane jezike – dok im za igru ostaje vrlo malo vremena. Rajović smatra da je to pogrešan pristup.
– Dete mora da se igra. Igra nije luksuz, već osnovna potreba. Ako stalno ide s jedne aktivnosti na drugu ili sedi uz računar, izgubiće ono najvažnije – slobodu i radost igre.
-
Postavljanje granica – ključ za izbegavanje razmaženosti
Preterano popuštanje deci vodi ka razmaženosti. Rajović upozorava da roditelji često ne uspevaju da postave jasna pravila i granice. Dete koje nauči da plačem dobije ono što želi, neće znati da se nosi s frustracijom u budućnosti.
– Pravila moraju postojati. Ako se dogovorite da kupite klikere, to ne znači da treba kupiti 200 komada odmah. U suprotnom, dete neće znati da ceni stvari. Svaki put kada popustite, učite dete da manipulacijom dolazi do cilja.
-
Izlivi besa kao posledica pogrešnog pristupa
Izlivi besa često su rezultat nemogućnosti deteta da reši problem na drugačiji način. To se posebno vidi kod dece koja provode previše vremena uz igrice. U tim situacijama, mozak deteta se navikava na stalne nagrade (endorfini, dopamin) i kada ih nema – dolazi do frustracije.
– Dete koje nije naučilo da čeka, da gubi, da ne dobije odmah ono što želi – u realnosti reaguje besom. Zato je važno na vreme postaviti granice, jer ih je kasnije mnogo teže uspostaviti.
-
Obrazovanje mora da prati razvoj deteta
Rajović ističe da sistem obrazovanja na prostorima bivše Jugoslavije ne prati savremena saznanja o razvoju deteta. U školama se sve više pojavljuju deca sa razvojnim smetnjama, a učitelji često nisu pripremljeni da im pomognu.
– Disleksija, disgrafija, diskalkulija – to su poremećaji koji zahtevaju razumevanje i podršku. Roditelji moraju prvi prepoznati problem i reagovati, a zatim i obrazovne institucije i sistem. U suprotnom, deca samo tonu, a mi gledamo sa strane.
