Popularni voditelj Dejan Pantelić prije više od 10 godina suočio se sa zdravstvenim problemom. Tada je saznao strašnu vest dijagnostikovan mu je rak krajnika. Nakon što je suočen s tom opakom bolešću, prošao je kroz godine lečenja, koje je, na svu sreću, bilo uspešno. Međutim, proces borbe s bolešću ostavio je dubok trag kako na njegovo fizičko zdravlje, tako i na emotivno stanje. Njegova priča postala je inspiracija mnogima, posebno onima koji se bore s istom ili sličnom dijagnozom. Na početku svoje borbe, Pantelić je iskusio promuklost, koja je mnogima iz njegovog okruženja bila signal da nešto nije u redu – promukao glas jeste jedan od prvih i najčešćih simptoma raka krajnika, ali Pantelić tada nije ni slutio da je uzrok ovako ozbiljan.
Lekari ističu da je rana dijagnoza raka krajnika veoma složena. Simptomi ove bolesti su često nejasni i mogu proći neprimećeno, što otežava otkrivanje u ranoj fazi. Nažalost, kod većine pacijenata, bolest se otkrije tek kada se proširi na okolna tkiva, jezik ili limfne čvorove. Jedan od najčešćih simptoma, osim promuklosti, jeste otežano gutanje koje se manifestuje kao osećaj zaglavljenosti hrane u grlu. Pored toga, simptomi uključuju jednostrano uvećanje krajnika, prisustvo krvi u pljuvačci, bol u ustima, rane ili afte u ustima koje ne zarastaju, osećaj grebanja u grlu, poteškoće sa govorom, intenzivan bol u ušima, kao i netoleranciju na konzumaciju citrusa.
Dejan Pantelić je u jednom intervjuu istakao kako nije iskusio tipične simptome koji bi ga uputili na ozbiljnost situacije. Nije osećao bol niti nelagodnost koja bi ga alarmirala. „Nisam imao neke bolove, prosto sam osećao da nešto nije u redu“, rekao je Pantelić. „Imao sam problem ispod krajnika, ali namerno neću da ga imenujem. Počelo je da se širi i da mi gura jednu žlezdu. Lutao sam po lekarima, ali ništa me nije bolelo. Rak u startu ne boli, iako verovatno kasnije počinje da boli. Krvna slika mi je bila fantastična, nisam bio pušač, nikada nisam pio. Na prvi pogled, krajnik je bio zdrav. Tek kada su uradili radikalnu operaciju, videlo se da se tumor učaurio ispod krajnika“, otvoreno je ispričao.
Osim fizičkih izazova, emocionalni teret je bio još teži. Saznanje da je bolestan za njega je bio trenutak koji je duboko potresao njegov svet. Najveći strah dolazio je iz činjenice da se mora boriti za svoj život, dok ima malu decu. „Imao sam pomoć psihijatara jer nisam mogao da prevaziđem tu informaciju da moram da se borim za svoj život, a imam malu decu. U tom trenutku sam mislio kako nisam naučio svog Vukašina da igra fudbal, a Lana je tek krenula u prvi razred. Čak prvog septembra nisam otišao u školu da je ispratim. To je bilo jako teško za mene“, priseća se Pantelić s tugom.
Voditelj se takođe ne seća tačno trenutka kada mu je rečeno da ima kancer – taj šok i stres ostavili su trajne posledice na njegovu svest. U jednoj od svojih emotivnih ispovesti, rekao je: „Tada treba da čovek bude sebičan i da misli samo na sebe.“ To je, kako savetuje, vreme kada je najvažnije usmeriti energiju ka borbi za sopstveni opstanak.
Još jedan težak trenutak u procesu lečenja bilo je suočavanje sa promenama na fizičkom nivou. Izgubio je oko 20 kilograma tokom terapije, zbog čega ga ćerka nije prepoznala kada se vratio kući. Ovaj prizor ga je duboko potresao, ali i motivisao da ustraje u borbi. Takođe, mnogi su ga otpisivali i smatrali da neće preživeti, pa je iz inata odlučio da se slika za medije kako bi dokazao da je živ i da se bori.
Osim što se borio s bolešću, Pantelić je našao način da se motiviše kroz male, ali značajne rituale. „Imao sam svoje rituale i bio sam zanimljiv lekarima, kako ovde tako i u Nemačkoj. U tim trenucima najvažnije je da se usresredite na svoj problem i da zajedno sa lekarima krenete u borbu“, ispričao je Pantelić. Na taj način, on je pronašao način da unese elemente kontrole i stabilnosti u situaciji koja je potpuno promenila njegov život.
Priča Dejana Pantelića je dirljiv podsetnik na važnost mentalne snage i vere u život, čak i kada se suočavamo s najvećim iskušenjima. Njegova borba sa rakom krajnika inspirisala je mnoge, a njegov hrabar stav i otvorenost u podeli teškog iskustva poslužili su kao podrška i oslonac onima koji prolaze kroz slične bitke.
