Da li imate visok krvni pritisak? Da li znate da postoji jednostavna metoda za njegovo sniženje? Visok krvni pritisak ili hipertenzija, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa milione ljudi širom sveta. Ukoliko se ne kontroliše, hipertenzija može dovesti do teških posledica, kao što su srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija, pa čak i otkazivanje bubrega. Zbog toga je izuzetno važno preduzeti korake kako bi se pritisak držao u zdravim granicama.
Jedan od najjednostavnijih, a u isto vreme i najpristupačnijih metoda za snižavanje krvnog pritiska predstavio je dr. Erik Berg na svom YouTube kanalu. Njegov savet se ne oslanja na promene u ishrani, lekovima ili fizičkim vežbama, već na tehniku disanja koja može svako primeniti kod kuće.
Kako funkcioniše metoda disanja?
Prema dr. Bergu, ključ je u kontroli disanja, a konkretno u praksi usporenog disanja. On preporučuje metodu koja podrazumeva samo šest udisaja u minuti. „To je veoma, veoma jeftin trik. U stvari, ne košta ništa“, rekao je on. Ova tehnika disanja može se praktikovati bilo gde i bilo kada, što je čini izuzetno praktičnom za svakodnevnu upotrebu.
Dr. Berg objašnjava da ljudi sa visokim krvnim pritiskom često dišu ubrzano, što aktivira simpatički nervni sistem. Ovaj deo nervnog sistema je odgovoran za reakcije “bori se ili beži” i može povisiti krvni pritisak. Kada osoba diše sporo i kontrolisano, aktivira se parasimpatički nervni sistem, koji pomaže telu da se opusti, smanji stres i snizi krvni pritisak.
Uputstvo za primenu metode disanja
Da biste primenili ovu metodu, pratite sledeće korake:
- Udahnite polako kroz nos tokom 5 sekundi.
- Zatim izdahnite polako kroz usta tokom 5 sekundi.
- Ponovite ovaj ciklus 6 puta u minuti.
Ova vežba može trajati nekoliko minuta, a idealno bi bilo izdvojiti 5 do 10 minuta dnevno za njeno izvođenje. Ovom praksom nećete samo sniziti krvni pritisak, već ćete se osećati smirenije i opuštenije.
Zašto je važna kontrola disanja?
Kontrola disanja ima dublji uticaj na autonomni nervni sistem, koji upravlja funkcijama kao što su otkucaji srca, varenje i disanje. Kada je nervni sistem u ravnoteži, srce kuca sporije, krvni sudovi se šire, a krvni pritisak se smanjuje. Osim što pomaže kod hipertenzije, kontrolisano disanje se koristi i za smanjenje anksioznosti, upravljanje stresom i poboljšanje kvaliteta sna.
Ko bi trebalo da koristi ovu metodu?
Ova tehnika je posebno korisna za osobe koje pate od hronične hipertenzije, gojazne osobe i ljude sa dijabetesom. Sve ove grupe često imaju ubrzano disanje, što dodatno opterećuje njihov kardiovaskularni sistem. Vežbanjem sporog disanja, mogu ostvariti dugoročne koristi za svoje zdravlje.
Dr. Berg takođe naglašava da je važno praktikovati ovu tehniku svakodnevno kako bi se videli rezultati. „Nemojte se naprezati, jer ćete tako aktivirati simpatički nervni sistem“, upozorava on. Cilj je smiren, kontrolisan proces disanja, što dovodi do aktivacije parasimpatičkog nervnog sistema.
Dugoročne koristi kontrolisanog disanja
Osim što pomaže u snižavanju krvnog pritiska, kontrola disanja ima i druge koristi za zdravlje. Smanjenje nivoa stresa pomaže u prevenciji anksioznosti i depresije, poboljšava koncentraciju i povećava osećaj blagostanja. U nekim studijama, kontrolisano disanje je povezano sa smanjenjem otkucaja srca, boljim snom i jačanjem imunološkog sistema.
Zaključak
Visok krvni pritisak je ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva pravovremenu reakciju. Iako su ishrana, fizička aktivnost i lekovi ključni faktori u kontroli hipertenzije, metode koje ne zahtevaju nikakve troškove, poput tehnike sporog disanja, mogu biti jednako efikasne. Tehnika disanja koju je preporučio dr. Erik Berg je jednostavna, besplatna i dostupna svima. Potrebno je samo nekoliko minuta dnevno, a koristi za zdravlje mogu biti ogromne. Redovna praksa ove metode neće samo sniziti krvni pritisak, već će poboljšati ukupno mentalno i fizičko stanje. Isprobajte ovu tehniku i uvidećete koliko mala promena može doprineti velikom poboljšanju zdravlja.
