Prema istraživanju koje je sprovela platforma “Zdravo dvadesete”, čak 40% mladih u Srbiji, uglavnom devojaka, oseća umor i zamor kao glavne probleme u svakodnevnom životu. Ovo istraživanje naglašava i druge zabrinjavajuće podatke: svaka treća mlada osoba često pati od običnih prehlada, dok se depresija i anksioznost javljaju kod više od 23% ispitanih.
Zdravstvena Svijest i Navike Mladih
Rezultati istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji imaju različite stavove i prakse kada je reč o brizi za svoje zdravlje. Skoro četvrtina ispitanika smatra da vodi računa o svom zdravlju, dok skoro polovina priznaje da se trudi, ali nije dosledna u tome. Međutim, zabrinjavajuće je da čak 30% mladih sebe smatra nemarnim po pitanju zdravlja. Većina ispitanika odlazi na preventivne preglede samo kada je to neophodno, uglavnom zbog fakultetskih obaveza ili posla, dok 21% odlazi na preglede jednom godišnje. Još alarmantnije, 17% mladih ne ide uopšte na preventivne preglede.
Zdravstveni Izazovi Specifični za Mladu Populaciju
Dr Zorica Žikić sa Studentske poliklinike osvrnula se na ove rezultate, objašnjavajući da mladi imaju pravo na osećaj umora zbog bioloških i psiholoških procesa kroz koje prolaze. Prema njenim rečima, mladi su u fazi sazrevanja i rasta, a njihov endokrinološki i centralni nervni sistem su još uvek u razvoju, što može izazvati osećaj umora i dodatni stres.
“Oni su adolescenti, a to znači sazrevanje i rast. Mladi još biološki nisu porasli, oni biološki sazrevaju, još uvek rastu,” istakla je dr Žikić. Ona je dodala da je ovaj period života često obeležen visokim očekivanjima, kako od strane društva, tako i od strane samih mladih, što može dodatno zbuniti i frustrirati ovu populaciju.
Psihološki Pritisci i Očekivanja
Dr Žikić dalje naglašava da psihološka nezrelost u kombinaciji sa visokim očekivanjima može dovesti do pojave anksioznosti, posebno kod devojaka koje često prepoznaju te osećaje i nastoje da ih prevaziđu. S druge strane, mladići često maskiraju svoju anksioznost besom i frustracijom, što može dovesti do pogrešnih interpretacija njihovog ponašanja.
“Jednom kada postanu svesni svojih problema, mladi se sve češće obraćaju lekarima i nisu sramotni da traže pomoć,” dodaje dr Žikić, ističući važnost podrške i razumevanja prema mladima.
Socijalni Pritisci i Eksterni Faktori
Mnogi studenti u Srbiji rade tokom studija kako bi smanjili finansijski teret svojih roditelja, što dodatno doprinosi osećaju preopterećenosti, umora i nedostatka sna. Dr Žikić naglašava da je važno da se mladi ne osuđuju zbog svojih osećaja i stanja, već da im se pruži potrebna podrška i razumevanje.
“Biološki, mi smo isti kao i prethodne generacije. Međutim, mladi danas znaju da izraze šta ih muči, lakše se suprotstavljaju, ali još uvek ne znaju kako da svoje emocije predstave na način koji je prihvatljiv starijima,” zaključuje dr Žikić, pozivajući na veći dijalog i empatiju prema mladima.
Ovo istraživanje jasno pokazuje da mladi u Srbiji suočavaju sa značajnim zdravstvenim i psihološkim izazovima. Potrebno je više pažnje posvetiti njihovim potrebama i obezbediti im adekvatnu podršku kako bi se lakše nosili sa periodom života koji je pun izazova i promena. Razumevanje, komunikacija i preventivna zdravstvena briga ključni su elementi za unapređenje kvaliteta života mladih generacija.
