Desert koji me neizostavno vraća u detinjstvo, to je definitivno lenja pita. Taj spoj kiselkastih višanja i prhkog, mrvljivog testa ima nešto što me svaki put podseti na bakin kuhinjski sto, miris sveže pečenog kolača i zvuk starog radija u pozadini. Ne znam da li me više privlači ta jednostavnost pripreme ili ukus koji uvek pogodi pravo mesto – ali jedno je sigurno: lenja pita je klasik koji ne izlazi iz mode.
SASTOJCI
Za testo vam je potrebno:
- 2 jaja
- 150 g margarina (ja koristim onaj sa aromom vanile jer daje dodatnu notu)
- 1 kesica vanilin šećera
- 1 kesica praška za pecivo
- 500 g brašna
- 250 g šećera
- 5 kašika mleka
- Rendana korica jedne narandže ili limuna
Za fil:
- 700 g višanja bez koštica (mogu biti sveže ili zamrznute)
- 5 kašika šećera
- 1 vanilin šećer
- 2–3 kašike griza
PRIPREMA
Prvo u veću činiju prosejte brašno i pomešajte ga sa praškom za pecivo. Dodajte šećer i vanilin šećer. Zatim ubacite margarin – najbolje je da ga iseckate na sitne kockice da se lakše umesi. U sredinu smese dodajte jaja i mleko. Na kraju, izrendajte koricu narandže ili limuna (po želji) – ona unosi osvežavajuću aromu koja se savršeno slaže sa višnjama. Po želji možete ubaciti i malo seckane čokolade ako želite dodatnu dozu ukusa, mada nije obavezno.
Zamesite glatko testo. U početku će delovati da se teško povezuje, ali ne odustajte. Posle par minuta mešenja, testo postaje elastično i glatko pod rukom. Ako ste imali loš dan – verujte mi, ovo testo je odličan način da izbacite negativnu energiju! 
Podelite testo na dva jednaka dela. Prvi deo rastanjite oklagijom i pažljivo prenesite u pleh koji ste prethodno obložili papirom za pečenje ili podmazali. Veličinu pleha možete prilagoditi – manji pleh za deblju koru, veći za tanju. Ja najčešće koristim srednji pleh jer volim balans između kore i fila.
Višnje dobro ocedite ako su zamrznute ili iz kompota, da vam ne natapaju testo. Pomešajte ih sa šećerom i vanilin šećerom. Po želji možete dodati i malo cimeta za dodatnu aromu. Rasporedite višnje preko prve kore i ravnomerno ih pospite grizom. Griz je važan jer upija višak tečnosti iz voća tokom pečenja i sprečava da donja kora postane gnjecava.
Drugi deo testa takođe rastanjite i pažljivo položite preko fila. Blago pritisnite ivice da se spoje sa donjom korom.
Pecite u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni, otprilike 20 minuta, ili dok pita ne dobije lepu zlatno-smeđu boju. Svaka rerna je različita, pa je najbolje da proveravate krajem pečenja. Kada izvadite pitu iz rerne, ostavite je da se malo prohladi, a zatim je pospite šećerom u prahu.
Lenja pita se može služiti topla, uz kuglu sladoleda od vanile, ali meni je najbolja kad se malo ohladi i kada kore upiju sve sokove iz višanja. Tada je prava stvar!
Ono što volim kod ovog kolača je što ne traži nikakvu posebnu priliku. Možeš ga napraviti nedeljom popodne, kad ti dođe da uz kafu pojedeš nešto domaće, mirisno i poznato. Možeš ga poneti na posao, odnijeti komšiji, ili servirati kad ti dolaze gosti, a ti nemaš ni vremena ni volje da provedeš sate u kuhinji. Uvek izgleda skromno, ali miriše i prija kao da si ga pravio s puno truda i pažnje. I u tome je njegova čar.
Osim višanja, ovaj recept možeš prilagoditi po ukusu. Ako više voliš jabuke, izrendaj ih, dodaj malo cimeta i šećera, pa koristi kao fil. Može i džem od kajsije, borovnice, ili čak kombinacija više vrsta voća. Bitno je da ti paše – lenja pita trpi razne varijacije. Zato i jeste toliko voljena – svako ima svoju verziju.
Jednom sam pravila lenju pitu s malo mlevenih oraha u testu i svi su se oduševili. Drugi put sam dodala kokos u fil. Sve te sitne promene samo dokazuju koliko je recept zahvalan za eksperimente, ali i koliko dobro funkcioniše u svom originalnom, najjednostavnijem obliku. Nema pogrešne verzije – samo ona koja tebi prija.
I za kraj, ako je ne pojedeš istog dana (što se kod mene retko dešava), lenja pita je odlična i sutradan. Možeš je držati u zatvorenoj kutiji na sobnoj temperaturi, ili u frižideru ako je leto. Testo će ostati fino, a fil će još više pustiti svoje sokove i arome.
Zato, sledeći put kad ti se jede nešto slatko, domaće i bez komplikacija – seti se lenje pite. Nema puno filozofije, a donosi zadovoljstvo koje miriše na dom i detinjstvo.
