Krpelji su sitni i mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući i širenje lajmske bolesti. Njihova sposobnost da se neprimetno zakače za kožu domaćina i hrane njegovom krvlju čini ih jednim od najopasnijih prenosioca bolesti u prirodi.
Ono što mnogi ne znaju jeste da krpelji nisu insekti, već pripadaju istoj grupi kao pauci, škorpije i grinje. Ako ih pažljivo pogledate, primetićete da imaju četiri para nogu, baš kao i pauci. Ovi paraziti se oslanjaju na krvne obroke kako bi preživeli i razmnožavali se, a mogu se zakačiti za ptice, miševe, divlje životinje, ali i za ljude.
Kako krpelji pronalaze svoje žrtve
Krpelji ne skaču i ne lete. Umesto toga, lagano se penju uz nisko grmlje i travu, čekajući prolazak potencijalnog domaćina. Kada ga pronađu, pričvrste se zadnjim nogama za biljku i ispruže prednje kako bi se zakačili za prolaznika. Nakon što se učvrste na koži, zarivaju zakrivljene zube duboko u meso i hrane se krvlju tokom dužeg vremenskog perioda.
Lajmska bolest – ozbiljna pretnja zdravlju
Lajmska bolest je infektivno oboljenje izazvano bakterijom Borrelia burgdorferi, a prenosi se ubodom krpelja iz roda Ixodes. Ova bakterija može uzrokovati infekcije u koži, nervnom sistemu, zglobovima i srcu, a ponekad zahvatiti i druge organe. Prvi slučaj lajmske bolesti u Srbiji zabeležen je u aprilu 1987. godine u Beogradu, od kada se aktivno prati i istražuje kao prirodno-žarišna infekcija.
Simptomi lajmske bolesti
Lajmska bolest se razvija u tri stadijuma:
Prvi stadijum – Crvenilo na koži, obično u obliku prstena, koje se pojavljuje 7-10 dana nakon uboda. Pored toga, mogu se javiti povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima.
Drugi stadijum – Ako se bolest ne leči, može doći do simptoma sličnih gripu, kao i do zapaljenja moždanih opni ili srca.
Treći stadijum – U najtežem obliku, neliječena lajmska bolest može izazvati trajna oštećenja zglobova, nervnog sistema i kože.
Kako sprečiti infekciju
Iako nisu svi krpelji zaraženi, svaki ubod nosi potencijalni rizik od infekcije. Krpelji su najaktivniji od proleća do jeseni, a vrhunac njihove aktivnosti je u maju i junu. Kako biste smanjili rizik od ujeda, preporučuje se:
- Nošenje odeće koja pokriva kožu
- Upotreba repelenta protiv krpelja
- Nošenje svetle garderobe, kako bi se lakše uočili
- Redovno pregledanje tela nakon boravka u prirodi
- Pranje odeće nakon šetnje kroz travnata područja
Proveravajte kućne ljubimce
Krpelji često napadaju pse, koji su im laki ciljevi dok trče po travi ili parkovima. Vlasnici ljubimaca trebalo bi da redovno proveravaju svog psa, naročito nakon šetnji, i koriste zaštitna sredstva protiv parazita. Takođe, preporučuje se redovno pranje posteljine i igračaka kućnih ljubimaca kako bi se smanjio rizik od infestacije.
Kako pravilno ukloniti krpelja
Ubod krpelja je često bezbolan, pa može proći neprimećen. Ako primetite krpelja na koži, potrebno ga je ukloniti što pre, idealno u prvih 24 sata od uboda, kako bi se smanjio rizik od infekcije. Pravilno uklanjanje podrazumeva:
- Korišćenje pincete sa tankim vrhom.
- Hvatanje krpelja što bliže koži.
- Polako izvlačenje bez uvrtanja ili naglih pokreta.
- Dezinfekciju mesta uboda nakon uklanjanja.
- Praćenje eventualnih simptoma u narednim danima.
Važno je ne koristiti hemijska sredstva poput alkohola, acetona ili ulja prilikom vađenja krpelja, jer to može izazvati njegovo povraćanje, čime se povećava rizik od prenosa bakterija.
Kada potražiti medicinsku pomoć
Ako se posle ujeda krpelja pojavi crvenilo koje se širi, temperatura, glavobolja, umor ili bolovi u zglobovima, neophodno je odmah se obratiti lekaru. Rana dijagnoza i terapija antibioticima mogu sprečiti ozbiljne komplikacije lajmske bolesti.
Zaključak
Krpelji su tihi prenosioci opasnih bolesti, ali odgovarajućom zaštitom i pažnjom moguće je smanjiti rizik od infekcije. Pravilna preventiva, redovno pregledanje tela i brzo uklanjanje krpelja ključni su koraci u zaštiti zdravlja. Ako se simptomi lajmske bolesti pojave, pravovremena medicinska intervencija je od suštinskog značaja za izbegavanje dugotrajnih posledica.
