Veoma česta pojava kod žena, posebno u reproduktivnom dobu su miomi materice odnosno benigni tumori koji nastaju iz mišićnog tkiva materice. Kod većine žena, ovi tumori ostanu mali i ne uzrokuju nikakve tegobe. Međutim, kada dođe do njihovog rasta, mogu izazvati niz simptoma koji mogu znatno narušiti kvalitet života.
„Kod većine žena miomi ostanu mali, ali ako se povećaju, javljaju se i neki drugi simptomi, poput bola u karlici i pritiska na bešiku“, objašnjava dr. med. Čarls Ašer-Valš, stručnjak za ginekologiju. Pritisak koji miomi mogu da stvore unutar karlice zavisi i od njihove veličine i položaja. Na primer, ako miom raste na zadnjem zidu materice, može pritiskati rektum i izazvati zatvor. Ukoliko je blizu mokraćne bešike, žena može osećati potrebu za češćim mokrenjem, pa čak i urgentnu inkontinenciju.
Bol tokom odnosa – neprijatna, ali česta pojava
Jedan od simptoma koji mnoge žene teško povezuju sa miomima jeste bol tokom seksualnog odnosa. Iako to nije univerzalan simptom, kod nekih žena miomi, posebno oni koji se nalaze u nižem delu materice, mogu izazvati bol pri dubljoj penetraciji. U situacijama kada miom preraste svoju prokrvljenost, može doći i do iznenadne, akutne boli – što može biti vrlo neprijatno i zahtevati hitnu medicinsku procenu.
Zašto se miomi javljaju?
Iako naučnici još uvek nisu do kraja utvrdili tačan uzrok nastanka mioma, jasno je da su hormoni i genetika ključni faktori. Stručnjaci veruju da su estrogen i progesteron hormoni koji podstiču rast mioma. Miomi se često javljaju kod žena koje imaju članice porodice sa istim problemom, što sugeriše snažnu genetsku komponentu. Takođe, gojaznost i izloženost estrogenu – bilo prirodnom ili kroz hormonske terapije – mogu dodatno doprineti njihovom razvoju.
Dijagnostikovanje i praćenje
Rutinski ginekološki pregled, uključujući ultrazvuk, najčešće je dovoljan da se utvrdi prisustvo mioma. U većini slučajeva, otkrije se više mioma različitih veličina. Kada žena nema simptome, a ne planira trudnoću, često se odlučuje da ih ne leči odmah. To je sasvim prihvatljiv pristup, ali pod uslovom da se redovno ide na kontrole kako bi se pratilo njihovo eventualno povećanje ili promene u strukturi.
Kada i kako lečiti miome?
Kada miomi uzrokuju bol, obilna krvarenja, učestalo mokrenje, probleme sa crevima ili smetnje u seksualnom životu, vreme je da se razmotri lečenje. Lečenje može biti različito, zavisno od veličine mioma, broja, njihove lokacije, starosti pacijentkinje i njenih planova za trudnoću.
Najčešći pristupi uključuju hormonalnu terapiju, koja može ublažiti simptome, ali retko potpuno uklanja miome. U ozbiljnijim slučajevima primenjuju se hirurške metode poput miomektomije (uklanjanje mioma) ili čak histerektomije (uklanjanje cele materice), ukoliko je to neophodno i ako pacijentkinja ne planira više trudnoća.
Međutim, važno je znati da i nakon uspešnog uklanjanja, postoji velika verovatnoća da će se miomi ponovo pojaviti, naročito kod žena koje su još uvek u fertilnom periodu i imaju aktivan hormonalni ciklus.
Prirodni pristupi i suplementacija
Pored klasičnih medicinskih tretmana, postoje i prirodni načini za usporavanje rasta mioma. „Raspitaj se kod ginekologa o uzimanju vitamina D ili ekstrakta zelenog čaja. Istraživanja su pokazala da oni suzbijaju rast mioma“, savetuje dr. Ašer-Valš. Suplementi poput vitamina D mogu imati pozitivan efekat na regulaciju hormona i opšteg zdravlja materice, dok ekstrakt zelenog čaja sadrži antioksidanse koji mogu smanjiti zapaljenja i usporiti rast tumora.
Zaključak
Miomi su česti, ali nisu bezazleni. Iako se često otkriju slučajno i ne zahtevaju lečenje, kod mnogih žena izazivaju značajne tegobe. Ključ je u redovnim ginekološkim pregledima, informisanosti i pravovremenoj odluci o eventualnom lečenju. Svaka žena treba da razmotri sve opcije sa svojim lekarom i izabere pristup koji najviše odgovara njenom zdravstvenom stanju, planovima i načinu života.
