Svaki roditelj želi da njihova deca usvoje zdrave prehrambene navike i unose dovoljno hranljivih materija, ali način na koji to postižu može imati dugoročne posledice. Jedna od najčešćih dilema jeste da li dete treba naterati da pojede sve iz tanjira, čak i kada nije gladno. Ova praksa, iako vođena dobrim namerama, može dovesti do problema u ishrani, negativnog odnosa prema hrani i loših navika koje dete može zadržati i u odraslom dobu. Umesto prisile, važno je pomoći deci da razviju svest o sopstvenim potrebama i nauče da prepoznaju signale gladi i sitosti.
Prisiljavanje na jelo može stvoriti loš odnos prema hrani
Ako dete od malih nogu nauči da mora da pojede sve iz tanjira, bez obzira na to da li je gladno ili ne, može razviti nezdrav odnos prema hrani. Osećaj sitosti se zanemaruje, a dete počinje da jede iz obaveze, a ne iz potrebe. To može dovesti do problema sa prejedanjem u budućnosti, jer dete neće znati kada je zaista sito i kada treba da prestane da jede.
Osim toga, ako roditelji previše kontrolišu ishranu svog deteta, ono može razviti osećaj frustracije i otpora prema zdravoj hrani. Umesto da uživa u obrocima, dete može početi da hranu doživljava kao obavezu ili kaznu, što dugoročno može narušiti njegovu ishranu.
Jelo ne bi trebalo da bude merilo uspeha
Roditelji ponekad nesvesno postavljaju hranu kao merilo uspeha ili dobrog vladanja. Kada previše hvale dete što je sve pojelo ili ga grde ako ostavi hranu na tanjiru, ono može steći pogrešan utisak da njegova vrednost zavisi od toga koliko je pojelo. Ovakav pristup može stvoriti nesigurnost kod deteta i lošu percepciju sopstvenih potreba.
Bolje je koristiti pozitivan i podsticajan pristup. Na primer, umesto da dete nagrađujete jer je sve pojelo, možete mu ponuditi izbor i uključiti ga u proces donošenja odluka o hrani. To će mu pomoći da razvije samopouzdanje i osećaj kontrole nad sopstvenim telom.
Oduzimate detetu kontrolu nad sopstvenim telom
Svako dete je jedinstveno i ima svoje potrebe kada je u pitanju hrana. Neka deca prirodno jedu manje, dok druga imaju veći apetit. Kada roditelji previše kontrolišu količinu hrane koju dete jede, ono gubi sposobnost da samostalno prepozna svoje potrebe i signale tela.
Deca koja nisu naučena da osluškuju svoje telo mogu razviti sklonost ka prejedanju, jer neće znati kada su zaista sita. S druge strane, mogu razviti averziju prema određenoj hrani, što može dovesti do selektivnog i neizbalansiranog načina ishrane.
Povećava se rizik od gojaznosti
Prisiljavanje deteta da pojede sve iz tanjira, čak i kada više nije gladno, može povećati rizik od gojaznosti. Deca koja nisu naučena da prepoznaju signale sitosti mogu razviti naviku da jedu više nego što im je potrebno, što može dovesti do viška kilograma i problema sa zdravljem u kasnijem životu.
Prema istraživanjima, svako peto dete danas pati od gojaznosti, a mnogi roditelji ne shvataju da insistiranje na završavanju obroka može doprineti tom problemu. Umesto da ih terate da pojedu sve, bolje je podsticati ih da jedu sporije i slušaju svoje telo.
Deca mogu razviti averziju prema zdravoj hrani
Kada deca doživljavaju obroke kao neprijatno iskustvo, može se razviti averzija prema određenim vrstama hrane. Na primer, ako roditelji insistiraju da dete pojede povrće, a ono to ne želi, može stvoriti negativan stav prema zdravoj hrani uopšte.
Najbolji način da se dete upozna sa zdravim namirnicama jeste postepeno uvođenje i podsticanje, ali bez pritiska. Ako deca imaju priliku da probaju novu hranu u prijatnom okruženju, veća je verovatnoća da će je prihvatiti.
Kako pomoći deci da razviju zdrav odnos prema hrani?
Da biste detetu pomogli da razvije zdrav odnos prema hrani, važno je da mu date određenu autonomiju. To ne znači da treba da jede samo ono što želi, već da mu se omogući izbor u okviru zdravih opcija. Na primer, umesto da mu kažete da mora da pojede šargarepu, možete ga pitati da li bi radije jelo šargarepu ili brokoli.
Takođe, važno je da obroci budu prijatno iskustvo, bez stresa i pritiska. Kada deca vide da su obroci prilika za zajedništvo i uživanje, lakše će razviti pozitivan stav prema hrani.
Zaključak
Primoravanje dece da pojedu sve iz tanjira može doneti više štete nego koristi. Umesto toga, roditelji bi trebalo da im pomognu da nauče da slušaju svoje telo, prepoznaju osećaj sitosti i donose zdrave odluke o ishrani. Poštovanjem njihove autonomije i izbegavanjem preterane kontrole, moguće je stvoriti temelje za zdrav odnos prema hrani koji će ih pratiti tokom celog života.
