Hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, predstavlja jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice. Ovaj poremećaj često se javlja bez jasnih simptoma, ali može imati ozbiljne posledice po zdravlje ako se ne prepozna i ne leči na vreme. Razumevanje simptoma, uzroka i načina lečenja hipertenzije može biti ključno za prevenciju komplikacija poput moždanog ili srčanog udara.
Simptomi hipertenzije
Simptomi hipertenzije mogu varirati, ali neki od najčešćih uključuju:
- Glavobolja i težina u potiljku: Ovo je jedan od ranih simptoma koji mnogi ignorišu. Glavobolja, posebno u predelu potiljka, često je posledica visokog pritiska u krvnim sudovima.
- Magla pred očima i vrtoglavica: Ovi simptomi mogu biti znak da je pritisak previsok i da utiče na krvne sudove u mozgu i očima.
- Zaboravnost i smanjena koncentracija: Osećaj zbunjenosti ili poteškoće sa pamćenjem mogu biti povezani sa smanjenim dotokom krvi u mozak.
- Osetljivost na jake zvuke: Ovo je često povezano sa povećanim pritiskom unutar krvnih sudova u ušima.
- Kratkotrajni i prolazni bolovi u srcu: Ovaj simptom može biti alarmantan, jer ukazuje na to da visok krvni pritisak opterećuje srce.
- Utrnulost u domalom prstu i malom prstu leve ruke: Ovaj simptom može ukazivati na probleme sa cirkulacijom uzrokovane hipertenzijom.
- Crvenilo očiju i suvoća u ustima i nosu: Ove pojave su često rezultat povećanog pritiska u krvnim sudovima koji snabdevaju ove regije.
- Ukočenost mišića vrata i bol u mišićima: Visok krvni pritisak može dovesti do napetosti i bolova u mišićima, naročito u predelu vrata.
- Osećaj toplote u telu, praćen laganom jezom: Ovaj simptom može biti znak da telo pokušava da se izbori sa povišenim pritiskom.
Značaj pravilne ishrane
Ako primetite da vam gornji pritisak iznenada skoči na 140 mmHg, a uobičajeno je bio oko 130/70 mmHg, to može biti znak početka hipertenzije. Nutricionistkinja Milka Raičević naglašava da je važno na vreme potražiti savet lekara, jer pravilna ishrana može značajno smanjiti rizik od hipertenzije. Pravilna ishrana ne samo da pomaže u regulisanju krvnog pritiska, već može smanjiti potrebu za lekovima.
Na primer, beli luk se od davnina koristi kao prirodni lek za snižavanje krvnog pritiska. Kombinovan sa kiselim mlekom i peršunom, beli luk može efikasno smanjiti nivo holesterola i visok krvni pritisak. Doktorka Raičević preporučuje sledeći jednostavan recept:
Recept:
- Beli luk: Očistiti jedan čen belog luka i staviti ga u komadić hleba.
- Kiselo mleko: Popiti kiselo mleko nakon što se pojede beli luk.
- Peršun: Na kraju, sažvakati peršun. Ukoliko nemate peršun, celer je dobra zamena.
Uticaj stresa na hipertenziju
Stres je jedan od glavnih faktora koji doprinosi razvoju hipertenzije. Kod osoba koje su sklone stresu, ponovljene hipertenzivne krize mogu ubrzati napredovanje bolesti, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa čak i do iznenadne smrti. Zato je, pored ishrane, ključno raditi na smanjenju stresa i upravljanju emocijama.
Za uspešno lečenje hipertenzije, osim promene ishrane, neophodno je promeniti i duhovnu i psihičku stranu života. Kontrola emocija, sprečavanje izlivanja besa, malodušnosti i svakodnevne ljutnje ključni su za održavanje stabilnog krvnog pritiska. Da biste pobedili hipertenziju, neophodno je prvo pobediti sebe.
Kako vratiti krvni pritisak u normalu
Da biste održali krvni pritisak u granicama normale, važno je izbaciti višak slatkog, slanog, kiselog, gorkog i ljutog iz ishrane. Beli luk bi trebalo da konzumirate svakodnevno, ali umereno – više od jednog čena dnevno, ali ne preterivati. Takođe, izbegavajte previše slane i kiselo pripremljene namirnice.
Preporuke za ishranu
Osobe sa hipertenzijom treba da se pridržavaju sledećih smernica:
- Izbegavanje pržene hrane: Zamenite prženu hranu kuvanom ili hranom pripremljenom na pari.
- Kontrola unosa masnoća: Dnevni unos masnoća treba da se ograniči na 50 grama. Umesto obične soli, koristite soja sos sa niskim sadržajem natrijuma ili morsku so koja je zdravija od običnog natrijum hlorida.
Zaključak je da hipertenziju ne treba olako shvatiti. Redovno praćenje krvnog pritiska, pravilna ishrana, kontrola stresa i vođenje zdravog načina života ključni su za prevenciju i kontrolu ove opasne bolesti. Na vreme prepoznati simptomi i adekvatne mere mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija poput moždanog i srčanog udara.
