BONUS PRIČA:
Stiže gripa – saznajte što jesti za brži oporavak
Pravilna ishrana može značajno doprineti jačanju imuniteta i ublažavanju simptoma gripe, pomažući organizmu da se brže oporavi. Tokom bolesti preporučuje se konzumiranje hrane bogate sezonskim voćem i povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, ribom i nemasnim mesom. Treba izbegavati namirnice sa jednostavnim šećerima i zasićenim masnim kiselinama. Obroci bi trebali biti lagani, hranjivi i bogati esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima (A, C, E, beta-karotenom) i mineralima (cink, selen, bakar) koji podržavaju imuni sistem. Važno je unositi dovoljno tečnosti kao što su voda, čajevi, supe i sveže ceđeni sokovi, izbegavajući gazirane napitke, industrijske napitke i alkohol.
Namirnice koje se preporučuju su:
Vitamin E: jaja, orašasti plodovi (orasi, lješnjaci, bademi), zeleno povrće, jetra, pšenične klice, biljna ulja, sjemenke.
Selen: brazilski oraščići, kvasac, integralne žitarice, morski plodovi, plava riba, češnjak, luk.
Cink: crveno meso, morski plodovi (školjke), pšenične klice, spanać, grašak, jaja, mleko, sjemenke (posebno bundeve), pivski kvasac.
Vitamin C: peršin, radič, paprika, brokula, agrumi (narandže, limun, grejp), kivi, kiseli kupus, karfiol, šipak, kelj, rotkvica, bobičasto voće, kopriva.
Bakar: morski plodovi, iznutrice, integralne žitarice, kakao, banane, masline, lješnjaci, leća.
Beta-karoten: žuto i narandžasto voće i povrće, kao i tamno zeleno lisnato povrće, kao što su šargarepa, spanać, blitva, brokula, batat, paradajz, tikvica, mango, kruška.
Polifenoli: antioksidansi koji se nalaze u bobičastom voću, agrumima, artičokama, špargli, luku, peršinu, kelju, čaju, kakau, kafi, crvenom vinu, cimetu, đumbiru, muškatnom oraščiću, mediteranskim začinima.
U početnoj fazi bolesti, kada su prisutni simptomi kao što su groznica, glavobolja, bolovi u mišićima, umor i gubitak apetita, važno je uneti hranljive obroke, iako možda nije lako imati apetit. Preporučuju se manji obroci tokom dana i hidriranje organizma. Dobri izbori hrane uključuju pileću supu, čajeve, dvopek, banane, ribanu jabuku i kompote.
Tokom faze oporavka, doručak bi trebao uključivati sveže ceđene sokove od voća i/ili povrća, zobenu kašu sa suvim ili svežim voćem, integralni hleb sa posnim sirom, povrćem i semenkama. Za glavni obrok preporučuje se supa, riba, meso, integralna riža, povrće na maslinovom ulju, uz salatu od raznog povrća.
Popodnevni međuobrok može sadržavati fermentirane mlečne proizvode sa probioticima, sveže voće, kompote ili pečenu jabuku sa bademima i medom, voćnu salatu sa orašastim plodovima.
Večera bi trebalo da bude lagana i jednostavna, poput kuvanog povrća sa maslinovim uljem, kuvanih jaja, salate od raznog povrća sa maslinovim uljem i limunovim sokom, svežeg sira, batata sa porilukom i svežim sirom.
