Psiholog Rori Sason ističe zanimljiv obrazac u ponašanju parova koji se razvode – često, prije samog kraja, izgovaraju rečenice koje ukazuju na dubinsko nerazumevanje u vezi. To nisu velike optužbe ili dramatične izjave, već jednostavne rečenice poput: „Ali ja sam te voleo/volela na svoj način“ ili „Davao/davala sam sve od sebe“. Upravo te rečenice pokazuju ključni problem: partneri često ne govore istim jezikom ljubavi.
-
Ljubav nije univerzalna forma
U svakodnevnim odnosima podrazumevamo da je ljubav sama po sebi dovoljna. Mislimo da ako nekoga volimo, to mora biti jasno i drugoj osobi. Međutim, psiholozi ističu da ljubav nije univerzalan osećaj koji svi doživljavamo i izražavamo na isti način. Ljubav ima svoje “jezike”, načine kroz koje pokazujemo i doživljavamo emocije. Ako dvoje ljudi ne razumeju međusobne izraze ljubavi, dolazi do emocionalne distance, osećaja nerazumevanja, pa i raskida.
-
Pet jezika ljubavi po Geriju Čepmenu
Američki terapeut Geri Čepmen identifikovao je pet osnovnih jezika ljubavi. Svaka osoba ima dominantan jezik koji preferira, a neusklađenost s partnerom može dovesti do tenzija i nezadovoljstva. U nastavku objašnjavamo svaki od njih.
1. Reči potvrde – ljubav kroz govor
Za neke ljude, ljubav se meri rečima. Potrebne su im verbalne potvrde da bi se osećali voljeno: „Volim te“, „Ponosan/na sam na tebe“, „Značiš mi“. Komplimenti, ohrabrenje i lepe reči su ono što hrani njihovu emotivnu povezanost. Ako partner ne izražava emocije rečima, osoba kojoj je to primarni jezik ljubavi može se osećati neviđeno i nevoljeno, bez obzira na druge gestove.
2. Dela – ljubav kao akcija
Postoje ljudi koji ne veruju mnogo u reči – za njih su dela ono što se računa. To znači pomaganje u svakodnevnim zadacima, donošenje ručka, popravljanje slavine, odlazak po decu. Njima ljubav izgleda kao angažman i doprinos zajedničkom životu. Ako partner ne doprinosi delima, oni to tumače kao nedostatak pažnje ili brige.
3. Zajedničko vreme – prisutnost kao dokaz ljubavi
Za one koji cene kvalitetno provedeno vreme, nije dovoljno biti fizički prisutan – važna je i mentalna uključenost. Oni uživaju u iskrenim razgovorima, zajedničkim aktivnostima bez ometanja telefona, večerama sa smehom i povezanošću. Ako partner izbegava zajedničko vreme, može se stvoriti osećaj emocionalnog zanemarivanja.
4. Pokloni – male stvari koje znače mnogo
Iako se često pogrešno tumači kao materijalizam, ovaj jezik ljubavi je zapravo simbol pažnje. Cveće bez povoda, sitnica sa puta, omiljena čokoladica – sve to nosi poruku: „Mislio/mislila sam na tebe.“ Ako osoba kojoj je ovaj jezik važan ne dobija ovakve znakove pažnje, može se osećati kao da nije važna.
5. Fizički dodir – telesna povezanost
Zagrljaji, poljupci, držanje za ruke – sve su to izrazi ljubavi za one koji komuniciraju dodirom. Njima je telesna bliskost ključ emocionalne sigurnosti. Kada ovih dodira nema, osećaju se udaljeno, čak i ako partner izražava ljubav na druge načine.
-
Kada se jezici ljubavi ne poklapaju
Problemi nastaju kada dvoje ljudi govore različite jezike ljubavi, a nisu toga svesni. Na primer, jedan partner može stalno pomagati u kući i time iskazivati ljubav, dok drugi očekuje izlive emocija rečima. Oboje su dobronamerni, ali jedno se oseća zanemareno, a drugo neshvaćeno. Takva nesporazum može biti početak udaljavanja koje završava razvodom.
-
Razlike nisu prepreka ako ih razumemo
Nerazumevanje jezika ljubavi ne znači da partneri ne vole jedno drugo – već da se ne razumeju dovoljno duboko. Sason naglašava da parovi često ne prepoznaju koliki raskorak postoji u načinu na koji doživljavaju ljubav, sve dok ne postane kasno. Ali ako postoji volja da se uči i prilagođava, mnoge veze mogu se spasiti.
