Toksične infekcije uzrokovane bakterijama, poznatije kao trovanja hranom, predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem, naročito tokom letnjih meseci kada su visoke temperature idealne za razmnožavanje mikroorganizama. Period inkubacije, odnosno vreme koje prođe od konzumacije kontaminirane hrane do pojave prvih simptoma, može biti izuzetno kratak, ponekad traje svega nekoliko sati. Ova brzina razvoja simptoma je posebno karakteristična za određene vrste bakterija koje proizvode toksine u hrani.
Najčešći uzroci trovanja hranom tokom leta
Letnji period nosi sa sobom povećan rizik od trovanja hranom, a određene namirnice su posebno podložne kvarenju i kontaminaciji. Meso, mleko, naročito ono koje nije pasterizovano, jaja, kao i neopravno voće i povrće često dovode do trovanja. Takođe, sokovi pripremljeni od svežih namirnica, kao i sirovo brašno, mogu biti uzročnici trovanja hranom. Infektolog Saša Božović posebno je istakla ove namirnice kao najčešće izvore infekcija tokom leta.
Pored toga, Božović je skrenula pažnju na majonez kao potencijalni uzročnik trovanja. “Leti najčešće imamo slučajeve trovanja sladoledom, kao i trovanja koja se dešavaju na slavljima, naročito svadbama, kada su prisutne kremaste torte od jaja ili vrlo često burek, bilo da je sa sirom ili mesom,” navela je ona.
Brza pojava simptoma i masovne infekcije
Period inkubacije kod bakterijskih toksičnih infekcija može biti vrlo kratak. U situacijama kada dođe do porodične epidemije, gde više članova jedne porodice oboli u kratkom vremenskom periodu, mikroorganizmi koji se brzo prenose najčešće su odgovorni za infekciju. Tokom leta, virusne infekcije koje izazivaju stomačne tegobe takođe su česte, a uzrok trovanja hranom se najčešće utvrđuje analizom stolice obolelih.
Simptomi i klinička slika stomačnih tegoba
Simptomi stomačnih tegoba uzrokovanih bakterijama ili virusima najčešće su slični i uključuju mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i dijareju, ponekad praćene temperaturom. Božović je napomenula da se klinička slika pacijenata sa stomačnim tegobama ne razlikuje značajno bez obzira na uzročnika, što može otežati postavljanje tačne dijagnoze bez laboratorijskih testova.
Ona je istakla i različite puteve prenosa stomačnih infekcija, uključujući kontaminiranu vodu, zaraženu hranu, prljave ruke, ili predmete koje su dodirnule inficirane osobe. Hidrične epidemije, odnosno one koje se prenose putem vode, mogu zahvatiti veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu. Posebno je opasno kada kuhinjsko osoblje postane kliconoša, jer mogu nesvesno preneti bakterije poput salmonele na hranu koja se poslužuje gostima. Zbog toga su redovni sanitarni pregledi osoblja od izuzetnog značaja.
Lečenje i terapija
Terapija trovanja hranom najčešće podrazumeva rehidrataciju, odnosno nadoknađivanje tečnosti, koja se u velikim količinama gubi povraćanjem i dijarejom. Upotreba antibiotika se izbegava, osim u slučajevima ozbiljnih bakterijskih infekcija ili kada pacijent ima i druge hronične bolesti koje mogu pogoršati stanje. Bakterijske infekcije se mogu prepoznati po povišenom broju leukocita, naročito određenih vrsta granulocita ili neutrofila, kao i povišenom C-reaktivnom proteinu (CRP), koji kod bakterijskih infekcija može dostići vrednosti od nekoliko stotina. S druge strane, kod virusnih infekcija, vrednosti CRP-a retko prelaze 40, što može pomoći lekarima da posredno procene uzrok infekcije.
Božović je zaključila da, iako su trovanja hranom tokom leta česta, većina slučajeva prolazi bez ozbiljnih komplikacija, pod uslovom da se pacijenti pridržavaju osnovnih uputstava i terapije.
Ovaj tekst ima za cilj da podigne svest o rizicima trovanja hranom tokom leta i važnosti preventivnih mera kako bi se izbegle ozbiljne zdravstvene posledice.
