Dobar baštovan koristi sve što mu priroda daje i da ništa ne ide uzalud. Svaki deo biljnog otpada može se iskoristiti na koristan način, a oni koji razumeju ritam prirode znaju da je čak i pokošena trava izvor hranljivih materija koje mogu poboljšati kvalitet zemljišta i prinose u bašti.
Gotovo 40 godina iskustva naučiće vas više od bilo kog priručnika ili knjige. Iskusni baštovani znaju vrednost svake biljke i kako da iskoriste prirodne resurse na najbolji mogući način. Jedan iskusni uzgajivač otkrio je jednostavan, ali izuzetno koristan razlog zašto nikada ne baca pokošenu travu. Umesto da je vidi kao otpad, on je koristi na različite načine kako bi poboljšao kvalitet svog zemljišta i povećao plodnost biljaka.
On preporučuje ovu metodu i drugim baštovanima jer se pokazala kao izuzetno korisna. Njegova tehnika uključuje pretvaranje pokošene trave u posebno efikasno đubrivo za useve. Ovaj proces ne samo da doprinosi zdravlju biljaka, već i smanjuje količinu otpada u bašti. Umesto da bacate pokošenu travu, možete je pretvoriti u vredan resurs koji će vam pomoći da postignete bogatu i zdravu žetvu.
Trava i biljni kvasac – prirodno đubrivo iz vaše bašte
Pokošena trava može se koristiti za pravljenje hranljivog gnojiva koje će poboljšati rast vaših biljaka. Ovaj metod uključuje fermentaciju trave i biljaka koje se nalaze u njoj, uključujući korove poput maslačka i koprive. Ove biljke su bogate esencijalnim mineralima kao što su azot, kalijum, fosfor i organska jedinjenja, koja su ključna za zdrav rast biljaka.
Priprema travnate kvase:
Najbolje đubrivo dobićete ako pokošena trava nije potpuno čista, već sadrži i druge biljke poput koprive i maslačka. Na taj način ćete dobiti dodatne elemente u tragovima i vredan silicijum dioksid, koji pomaže u jačanju biljnih ćelija.
Postupak je jednostavan:
- Sipajte nekoliko kanti vode na travu u odnosu 1:1 (jednaka količina trave i vode).
- Na svakih 10 litara dobijenog gnojiva dodajte 40 g superfosfata.
- Sve dobro izmešajte i ostavite da fermentira.
- Redovno mešajte i postavite posudu u polusenu.
Tečnost bi trebalo da bude 20-35 cm od ivice posude, jer će se tokom fermentacije pojaviti pena i izlaziti iz posude.
Nakon 7-10 dana, đubrivo će biti spremno za upotrebu.
Nema potrebe za filtriranjem pre upotrebe – samo ga razblažite kišnicom u odnosu 1:3. Ovim rastvorom zalivajte biljke, pri čemu je dovoljno koristiti ½ litra po biljci. Kada usevi počnu da cvetaju, dodajte i jednu šolju drvenog pepela ili 10-15 g kalijum sulfata. Pre nanošenja dobro promešajte da biste iskoristili i talog na dnu posude.
Drugi načini korišćenja pokošene trave
Osim što se može koristiti kao tečno đubrivo, pokošena trava ima i druge primene u baštovanstvu. Evo nekoliko načina kako je možete iskoristiti:
1. Malčiranje tla
Pokošena trava je odličan malč koji pomaže u očuvanju vlage u zemljištu, sprečava rast korova i poboljšava strukturu tla. Najbolje je koristiti malo osušenu travu, a ne svežu, kako bi se izbeglo truljenje i neprijatni mirisi. Ovaj metod je posebno koristan za biljke poput tuja, malina, ogrozda i povrća koje raste u redovima. Postavljanjem sloja pokošene trave oko biljaka smanjuje se isparavanje vode iz zemljišta i poboljšava mikroklima oko biljaka.
2. Pravljenje komposta
Pokošena trava je odličan dodatak kompostu, ali ne bi trebalo da je koristite samu. Mešajte je sa drugim biološkim otpadom poput opalog lišća, kuhinjskih ostataka i grančica kako biste dobili kvalitetan kompost bogat hranljivim materijama. Ova metoda ne samo da smanjuje količinu baštenskog otpada, već i poboljšava plodnost tla na prirodan način.
3. Uzgoj krompira na prirodan način
Jedna od interesantnih tehnika baštovanstva je uzgoj krompira pomoću pokošene trave. Postupak je jednostavan – krompir se polaže direktno na tlo, a zatim se prekriva slojem pokošene trave debljine oko 30 cm. Povremeno zalivajte, a nakon nekoliko nedelja primetićete prve listove koji izbijaju iz trave. Ovaj metod omogućava lakšu berbu krompira, jer nije potrebno kopanje, već se jednostavno sakuplja ispod sloja trave.
Zaključak
Pokošena trava nije otpad, već vredan resurs koji može značajno poboljšati plodnost vašeg zemljišta. Bilo da je koristite za pripremu prirodnog tečnog đubriva, malčiranje tla, kompostiranje ili uzgoj krompira, njen doprinos vašoj bašti je nemerljiv. Iskoristite ove metode i pretvorite otpad u blago koje će vam pomoći da dobijete zdravije biljke i obilniju žetvu.
