Jedan od ključnih pokazatelja zdravlja srca i krvnih sudova je krvni pritisak. Kada dijastolni pritisak pređe granicu od 100 mmHg, može signalizirati ozbiljan zdravstveni problem. Važno je ostati smiren i ne donositi ishitrene odluke. Prvi korak je sačekati najmanje pet minuta pre ponovnog merenja, jer se pritisak može privremeno povisiti usled stresa ili fizičkog napora. Ako nakon ponovnog merenja rezultati ostanu isti, neophodno je preduzeti odgovarajuće korake kako biste zaštitili svoje zdravlje i sprečili moguće komplikacije.
Definicija dijastolne hipertenzije
Dijastolna hipertenzija se definiše kao stanje u kojem je dijastolni pritisak konstantno iznad 80 mmHg. Normalne vrednosti donjeg pritiska kreću se između 60 i 80 mmHg, dok se sve vrednosti iznad 80 mmHg smatraju povišenim. Kada donji pritisak dostigne 120 mmHg ili više, situacija postaje kritična i zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Ovakvo stanje može značajno povećati rizik od moždanog udara, srčanog udara ili drugih ozbiljnih komplikacija povezanih sa krvnim sudovima.
Značaj dijastolnog pritiska
Dijastolni pritisak, poznat i kao donji pritisak, označava silu koju krv vrši na zidove arterija tokom perioda mirovanja srca između otkucaja. Ova faza je ključna jer omogućava srcu da se napuni krvlju pre nego što ponovo počne sa pumpanjem. Povećanje dijastolnog pritiska može ukazivati na problem sa krvnim sudovima ili srcem i ne sme se ignorisati. Posebno zabrinjavajuće može biti kada je povišen donji pritisak povezan sa drugim faktorima rizika, poput dijabetesa, gojaznosti ili povišenog nivoa triglicerida u krvi.
Povezanost sa aortom
Jedan od najvažnijih aspekata dijastolne hipertenzije jeste njena povezanost sa aortom, glavnom arterijom u telu. Kada je dijastolni pritisak značajno povišen, aorta može biti pod dodatnim stresom, što povećava verovatnoću razvoja aneurizme abdominalne aorte. Ovaj medicinski problem predstavlja proširenje aorte koje može oslabiti njene zidove i potencijalno dovesti do rupture. Ruptura aorte je ozbiljno, često fatalno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Stoga, kontrola krvnog pritiska nije samo pitanje zdravlja srca, već i zaštite vitalnih arterija u organizmu.
Rizik od moždanog udara
Povišen dijastolni pritisak povećava i rizik od moždanog udara, koji nastaje kada dođe do prekida dotoka krvi u mozak. Moždani udar može uzrokovati trajna oštećenja mozga, smanjenje kognitivnih funkcija, gubitak pokretljivosti i, u najtežim slučajevima, smrt. Osobe koje imaju porodičnu istoriju hipertenzije, srčanih oboljenja ili moždanog udara moraju posebno voditi računa o kontroli svog krvnog pritiska. Takođe, muškarci generalno imaju nešto veći rizik od razvoja dijastolne hipertenzije u poređenju sa ženama, ali to ne znači da su žene pošteđene ovog problema.
Kada se obratiti lekaru?
Ako izmerite dijastolni pritisak iznad 100 mmHg, preporučuje se da sačekate pet minuta pre nego što ponovo izvršite merenje. Ako rezultati ostanu isti, neophodno je odmah se obratiti lekaru. Medicinski stručnjaci će proceniti uzrok povišenog pritiska i preporučiti odgovarajući tretman. U većini slučajeva, terapija uključuje kombinaciju lekova i promena u načinu života. Osobe sa hipertenzijom treba da prestanu sa pušenjem i konzumiranjem alkohola, jer ovi faktori dodatno opterećuju krvne sudove i povećavaju rizik od srčanih i moždanih oboljenja.
Kako kontrolisati dijastolni pritisak?
Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u kontroli krvnog pritiska. Preporučuje se unos hrane bogate vlaknima, kao što su voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke. Orašasti plodovi i riba bogata omega-3 masnim kiselinama mogu doprineti snižavanju nivoa holesterola i poboljšanju zdravlja krvnih sudova. Takođe, važno je smanjiti unos soli, jer so može povećati krvni pritisak zadržavanjem tečnosti u telu.
Fizička aktivnost i stres
Fizička aktivnost takođe može pomoći u održavanju zdravog krvnog pritiska. Redovno vežbanje, poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla, može poboljšati cirkulaciju i smanjiti opterećenje na srce. Osim toga, kontrola stresa igra važnu ulogu u regulaciji pritiska. Tehnike poput meditacije, dubokog disanja i joge mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa i poboljšanju opšteg zdravlja.
Značaj redovnih provera
Konačno, redovne provere krvnog pritiska su neophodne za rano otkrivanje i upravljanje hipertenzijom. Merenje krvnog pritiska kod kuće može pomoći u praćenju promena i omogućiti pravovremene reakcije. Osobe koje su u rizičnoj grupi trebalo bi da se redovno konsultuju sa lekarom kako bi izbegle ozbiljne komplikacije. Prevencija i pravovremena reakcija su ključni faktori u održavanju zdravog krvnog pritiska i dugoročnog zdravlja.
