Bilo da psuju ili “samo” proklinju i vrijeđaju svoje muževe, doktore. čak i ponekad, iskustvo rađanja je nešto s čime se svaka majka može identificirati i suosjećati, sigurni smo u to.

Jedna web stranica, više od šale, tražila je od liječnika i medicinskih sestara da podijele svoja iskustva kada su majke u porodu bile u pitanju i kada, dok su o procesu poroda, izgovaraju (ili vrište) čudne ili smiješne stvari.

Od preko 3000 smiješnih komentara, dajemo vam samo one, stvarno, najzanimljivije.

“Kada se rodio moj mali brat morali su bukvalno forcepsom da ga izvlače iz mame. Kada je ona vidjela šta oni rade vrištala je iz sveg glasa: ‘To čudo izgleda kao viljuška za salatu. Nećete to stavljati u mene, vadi to!'”

“Moja mama se jako kratko porađala i sve je trajalo možda sat vremena. To opet znači da je ona tada prilikom porođaja osjetila najslabiji i najjači bol bez ikakve pauze. Kada ju je prije toga moj otac vozio do bolnice na porođaj, stao je kratko da naspe benzin. Baš tada se pored njega pojavio jedan stariji čovjek u kolicima i molio ga da mu kupi paklo cigareta jer ulaz u prodavnicu nije bio prilagođen za ljude u kolicima. Moja mama se potom nagnula na prozor i kranje ženstveno se izderala: Ne pomaži tom invalidu kretenu!”

“Ja se sjećam da kada je moja mama vidjela mog malog brata kome su odmah po rođenju nažalost i njegova glava i lice bili jako deformisani zbog težine porođaja, ona je vrištala: Ne želim to! Vraćaj ga nazad!”

“Jedna pacijentkinja je bila potpuno otvorena, počela je već i da gura i onda stala. Odjednom se predomislila i rekla je hladno: Neću ja ovo, idem ja sada kući. Čak je onda pokušala da siđe sa porođajnog stola i da izađe iz sobe. Tako nešto nisam doživio u svojih 37 godina od kada sam doktor”

“Moja žena mi je kada se porađala onako demonskim glasom rekla: Donesi mi odmah sada bolje kockice leda odmah, ove su mi uažasno odvratne. Ne znam šta im je falilo, meni su izgledale ok, stvarno, ali sam ipak otrčao i odnio joj punu čašu novih kockica, prepao sam se.”

“Bila sam tada pod veoma jakim lijekovima, a jela su mi se baš ona rebarca sa roštilja između mojih bolnih kontrakcija. I sjećam se da sam molila svog muža ovim riječima: Hajde dragi moj, molim te otiđi. Sestre to vjeruj mi nikada neće saznati, obećavam ti dragi. A one su svo vrijeme stajale na metar i po udaljene od nas i sve su naravno čule”.

Preporučujemo
Loading..