Prevaranti u Srbiji često ciljaju lakomislene građane koristeći sve sofisticiranije metode kako bi došli do njihovih ličnih podataka, novca i identiteta. Nedavno, 288 građana koji su koristili različite globalne platne aplikacije dobili su obeštećenje od ukupno 17.205.831 dinara od strane Narodne banke Srbije. Prosečno obeštećenje za građane koji su postali žrtve zloupotrebe platnih kartica, naročito od januara do juna te godine, iznosilo je 59.742 dinara.Ova situacija proizašla je iz jedinstvene prevare na koju je Narodna banka Srbije upozorila krajem juna. Prevara obično počinje slanjem SMS poruka s nepoznatih brojeva telefona građanima, pozivajući ih da kliknu na sumnjive linkove i pristupe internet stranicama trgovaca kako bi izvršili plaćanje ili ažurirali svoje podatke. Prevaranti se maskiraju kao zvanični trgovci, a korisnici, misleći da su na pravoj stranici, unosili su podatke svojih platnih kartica, uključujući jednokratne lozinke za plaćanje.
Prevaranti su izvršavali transakcije prije nego što su korisnici mogli blokirati svoje kartice.Narodna banka Srbije je također bila meta prevare u novembru prethodne godine, kada se pojavila internet prevara putem lažne Fejsbuk stranice NBS. Lažna stranica je simulirala zvaničnu stranicu Narodne banke Srbije, a građanima su ponudili lažnu priliku za dupliranje iznosa na Dina kartici u zamjenu za dostavljanje ličnih podataka, uključujući brojeve kartica, datume važenja i CVV trocifrene brojeve s poleđine kartica.Prevare na internetu postaju sve češće u Srbiji, što naglašava potrebu za izmenama Zakona o zaštiti potrošača. Novi zakon uvodi Registar “NE ZOVI,” koji ima za cilj sprečiti nasrtljive trgovce da pozivaju potrošače i nude svoje proizvode ili usluge. Registar će se voditi kod RATEL-a i sadržavaće brojeve telefona potrošača koji ne žele biti kontaktirani ili primati SMS poruke od trgovaca.
U slučaju zloupotrebe platne kartice, korisnici trebaju prvo kontaktirati svoju banku putem prigovora. Ako prigovor nije rešen zadovoljavajuće, korisnici se mogu obratiti Narodnoj banci Srbije. Nedavna prevara pokazuje da su korisnici često nedovoljno obrazovani o prepoznavanju ovakvih prevara, te se odgovornost stavlja na banke da preduzmu odgovarajuće mere zaštite i upozore svoje korisnike.Internet prevare, kao što je fišing, gde prevaranti falsifikuju veb stranice kompanija ili profile na društvenim mrežama kako bi došli do ličnih i finansijskih podataka korisnika, postaju sve češće. Građani trebaju biti izuzetno oprezni prilikom komunikacije i deljenja ličnih informacija na internetu, posebno prilikom online kupovine.
