“Izbacio sam jutros svoju trudnu ženu na ulicu, ne mogu više da je trpim.

Kada sam prije 6 mjeseci saznao da ću možda konačno ovaj put imati pravo dijete, sina, a ne opet djevojčicu, dao sam joj svaki mogući ugođaj. Sve što je poželjela, dobila je. Pazio sam, njegovao je. I kako mi je ona vratila. Saznao sam da će biti opet žensko.

Moja majka je poznata po tome što može da viskom odredi spol djeteta i kada mi je na naše veliko razočarenje rekla da će to biti i po treći put žensko nisam mogao više da trpim. Spakovao sam joj torbicu stvari i jutros sam je izbacio iz stana. I nju i njene dvije djevojčice.

Ne treba mi jedna takva smotana i beskorisna, jeftina isprika za ženu. Ona je sramota za ženski rod. Treba da se stidi. Ona treba da se stidi što živi, a neke mnogo normalnije žene umiru. Javlja mi se drug kroz par sati i pita je li istina da sam je šutnuo i uporno je htio da zna razlog. Kada sam mu ispričao sve rekao je da opet trebam da razmislim jer ipak virus napolju hara, situacija je kritična.

Ma nek je pojede virus što se mene tiče. Neću suze pustiti. Njemu je lako govoriti. Njegova žena je savršena. Rodila mu je dva sina, zdrava, prava, pametna. A ja, ja sam sam. Kada sam porazgovarao sa majkom, rekla mi je da sam ispravno postupio i da će ona da mi nađe pravu ženu, koja će da mi konačno rodi sinčinu. Pravog nasljednika.”

Image result for preagnant women

Preporučujemo