Moje je ime Helena i saznala sam nedavno da je moj sin Dino homoseksualac. 

Nije mi bilo baš svejedno, ali to je ipak moj sin, moje dijete, ne postoji ništa na svijetu što to može da promijeni. Saznala sam, međutim, da je u vezi sa starijim muškarcima i da je taj lik 23 godine stariji od njega. Moj Dino je student, studira matematiku i jedna ga godina dijeli od okončanja studija. Ali sada je sve to palo u vodu, i zbog trenutne situacije, a i zbog činjenice da je Zvone, moj muž saznao za njih.

Naime, iako je karantina i izolacija je obavezna, Zvone i ja smo izašli iz kuće zbog nekih obaveza, a kada smo se kroz sat vremena vratili očekivali smo da će Dino biti sam, vjerovatno još u krevetu. Međutim, Dino jeste bio u krevetu, ali nije bio sam. Taj njegov momak je bio sa njim, bez odjeće. Kada sam ušla u sobu uhvatila sam ih u sred vođenja ljubavi. Ostala sam šokirana, izvinula se i izašla. Međutim, Zvone je vidio da nešto nije uredu, uletio u sobu i tu je nastao haos.

Derao se i vikao, nisam ga nikada vidjela tako bijesnog. Govorio je kako on nema više sina, ne priznaje ga, govorio je da ga Dino ne zove tatom. Sljedeće što sam čula su bili jauci mog sina i njegovog momka. Počeo je da ih obojicu udara. Njegov momak je izletio odmah iz sobe, iz kuće, dok je moj sin dobio  batine kao nikada prije u životu.

Zvone ga je udarao i udarao, kao kakva životinja, crven od bijesa i zatim ga uzeo i izbacio iz kuće na hladan beton, onako bez odjeće, krvavog u modricama. Ja sam izašla kroz par minuta i dodala mu odjeću i par stvari koje sam nabrzinu stigla spakovati i on je šepajući otišao.

Prošlo je dva sata i zazvonio je telefon. Javila sam se i kroz par minuta počela plakati. Javili su mi da je moj sin u bolnici, preminuo je od jakog unutrašnjeg krvarenja i posljedica povreda koje je zadobio. Neutješna sam.

Preporučujemo